http://www.unijasprs.org.rs/images/stories/images2011/slikie%207/ucionica_prazna_0.jpg

У учионицама све мање ђака

Као и у основним школама у Војводини, и у средњим се, из године у годину, број ђака смањује па је тако и ове школске године уписано најмање средњошколаца у протеклих пет година.

С друге стране, број места првобитно предвиђен за упис лањске генерације осмака, од 22.282, повећан је за 239, мада је прошле школске године осми разред завршило 19.918 ученика.
Разлог за то повећање лежи у томе што су неки смерови у подручју рада пољопривреда, производња и прерада хране из огледних прешли у редовне па је број места у одељењимам с 24 повећан на 30.Тако је у 131 средњу школу у Војводини, од којих је 25 гимназија, 75 стручних школа (од тог броја 11 је мешовитих), десет уметничких и исто толико за ученике са сметњама у развоју, уписан 19.961 ученик, што је 33 мање него прошле школске године.

У трогодишњим смеровима средњих стручних школа, од планираних 4.703 места у 160 одељења, попуњено је 3.240 места у 150 одељења те је у тај вид школовања, уместо планираних 20,88 одсто популације, ушло 16,23. У четворогодишњим смеровима средњих школа, од планираних 17.818 места у 629 одељења, попуњено је 16.721 место у 627 одељења, то јест ту је уместо планираних 79,12 одсто лањске генерације осмака, ушло 83,77.

Највеће интересовање и прошлогодишњи мали матуранти показали су за економске, правне и административне смерове, здравствене и смерове социјалне заштите, саобраћај, трговину, угоститељство и туризам, па је у њих уписано и више ученика него што је планирано, док највише слободних места има у пољопривредним и смеровима за производњу и прераду хране, текстилним и кожарским те смеровима који школују за уметничка и занимања у култури и јавном информисању.

Војвођанска мултијезичност огледа се и у средњим школама па се у 38 настава одвија на два језика, и то у 33 на српском и мађарском, у по две на српском и словачком, односно на српском и румунском, у једној на српском и русинском, у две школе се, уз наставу на српском и мађарском, настава одвија и на хрватском језику, а у једној је, уз српски и мађарски, заступљена и настава на словачком језику. У осталим школама, у 78 се настава одвија само на српском, а у две само на мађарском језику.

Највише првака средњошколаца и у овој школској години у Војводини школује се на српском језику. Од планираних 19.620 места у 687 одељења с наставом на српском језику, попуњено је 17.806 места у 679 одељења па је у учионицама у просеку по 26 првака. У овој школској години уписано је 12 ученика више него у прошлој.

Од 2.752 прошлогодишња осмака који су се школовали на неком од језика националних заједница које живе у Војводини, школовање је на истом језику наставило 2.155. Од 2.067 прошлогодишњих малих матураната који су се школовали на мађарском, 1.945 је на том језику и наставило да се школује, и то у 89 одељења, тако да их је у просеку 22 у одељењу, мада нису попуњена сва планирана места, којих је било 2.541 у 90 одељења. У односу на прошлу школску годину, ове у одељењима с наставом на мађарском има 44 ученика мање. Ипак, чак више од 94 одсто оних који су завршили основну школу на мађарском је на том језику и наставило да се школује, а од тога 18 одсто их је у трогодишњим, а остали у четворогодишњим смеровима.

У одељењима с наставом на словачком од планираних 210 места у седам одељења, попуњено је 112 у четири одељења па је просечан број ученика у одељењу 28. Иначе, осми разред на словачком лане је завршило 439 ученика, тако да је на свом матерњем језику наставио да се школује тек сваки четврти мали матурант.

Мада је у осмом разреду лане било 136 ученика који су се школовали на румунском, само 46 је наставило да се школује на том језику, и то у два одељења, тако да није попуњено 60 планираних места, а у односу на прошлу школску годину, на том језику школује се 18 средњошколаца мање, то јест сваки трећи мали матурант који се у основној школи школовао на румунском, на том језику је наставио да похађа часове и у средњој школи.

Мање него лане, и то за двоје, ове школске године има и средњошколаца првака који се школују на хрватском. Од 47 малих матураната који су се школовали на том наставном језику, у септембру их је у средње школе уписано 34, па није попуњено планираних 60 места. То значи да је, од оних који су се на овом језику школовали у основној школи, њих 72 одсто и наставило школовање на хрватском, и то 17 одсто на трогодишњим, а остали на четворогодишњим смеровима.

На русинском наставном језику у овој школској години планирано је 30 места у средњим школама али, мада се од 68 лањских осмака из одељења на русинском само њих 18 уписало у средњошколска одељења с наставом на том језику, у односу на прошлу школску годину то је четири ученика више, тако да је на свом матерњем језику наставио школовање сваки четврти припадник те националне заједнице који се на том језику школовао у основној школи.

Роми на свим језицима

Иако су се 284 првака средњошколца изјаснила као Роми, на том језику у школама у Војводини није организована настава. Ти ученици школују се углавном на српском, али и на осталим наставним језицима, и то у свим типовима школа, како на трогодишњим, тако и на четворогодишњим смеровима.

Извор: Дневник

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*