Bolonja „proterala” ubrzano studiranje

Umesto da im olakša, ovaj način studiranja doneo nove probleme akademcima koji žele da brže završe fakultet.  Iako je bilo očekivano da sistem studija po „bolonjskoj deklaraciji” donese olakšanje studentima i omogući im da brže savladaju gradivo zbog kojeg su njihove starije kolege zauvek odlagale indeks, ipak se samo mali broj njih odlučuje da skrati vreme studiranja.

Nekada je za mogućnost ubrzanog studiranja bio neophodan prosek iznad 8,5 i pisala se molba dekanu, a u praksi je to značilo da akademci mogu da polažu ispite bukvalno svakog meseca, u dogovoru sa profesorima. Danas su pravila nešto drugačija, pre svega zbog uvođenja bodova, odnosno pravila da student po godini može da stekne maksimalnih 60 poena.

– Ubrzano studiranje postoji, podstiče se, ali je namenjeno samo izuzetno nadarenim mladim ljudima, dakle, zamišljeno je da bude izuzetak. Ono podrazumeva da student stekne 90 bodova po godini, što je izuzetno intenzivan tempo, pa samo mali broj kandidata to može da izvede – kaže prof. dr Ivanka Popović, prorektorka Univerziteta u Beogradu.

Ona dodaje da sticanje veština i, mnogo više, sazrevanje kroz studiranje zahteva vreme i da i je po njenom mišljenju ipak bolje da se studira onoliko koliko nalažu uobičajena pravila.

Ivan Šašić, student prorektor Univerziteta u Beogradu, kaže da je danas teorijski moguće da se četiri godine studija završe za 2,5 godine. On međutim priznaje da ta mogućnost nije zaživela na fakultetima iz praktičnih razloga: studentima je dovoljno teško da osvoje i 60 poena za godinu dana, svedoci smo brojnih protesta svake godine, a kamoli da se dodatno opterete sa još 30.

– Osnovni problem kod nas jeste to što bodovi nisu dobro izračunati, odnosno opterećenje studenata nije dobro odmereno. Kod nas 60 poena nije isto što i 60 poena na nekom drugom univerzitetu u Evropi. Problem je nastao kada su profesori prvi put određivali koliko bodova nosi koji ispit, kriterijumi su bili nejasni, verovatno po težini, i to sad treba da se promeni – ističe Šašić, inače student Ekonomskog fakulteta.

Prorektorka Popović s druge strane kaže da veruje da je većina predmeta na Univerzitetu u Beogradu dobro usklađena, ali da sigurno ima i odstupanja, jer sve zavisi od toga koliko su fakulteti ozbiljno pristupili bolonjskom procesu.

– Svaki fakultet poznaje svoju situaciju i sigurno je da neusklađenost može da ispravi. Jer, kao što ima nekih predmeta koji su dobili više bodova nego što to zavređuju, sigurno je da ima i onih koji su obimniji nego što su procenjeni. Na Tehnološko-metalurškom fakultetu već tri godine Studentski parlament radi reevaluaciju opterećenja i utvrđeno je da je do raskoraka došlo na samo tri predmeta. Na dva je ispravljeno, na trećem se radi – objašnjava profesorka Popović i dodaje da je to ono što Bolonja u praksi i treba da bude, uz zajednički rad i studenata i profesora.

Iz pozicije nekog ko je iskoristio neke od prednosti sistema ubrzanog školovanja, s jedne strane, i sada profesora, s druge, Nina Kršljanin kaže da svojim studentima ne savetuje da ubrzano studiraju. Ona je diplomirala prava u dvadesetoj godini, sa prosečnom ocenom deset, a sada privodi kraju doktorsku tezu i radi kao asistent na katedri za pravnu istoriju na beogradskom Pravnom fakultetu.

– Ja sam sa šest godina pošla u školu pri ambasadi Ruske Federacije u Beogradu, koja traje 11 godina. Sedmi razred sam završila ubrzano, a sa 16 godina upisala Pravni fakultet. Za budući poziv sam htela da se spremam temeljno i zato nisam ubrzala studije – objašnjava Nina.

Ona kaže da je išla na vežbe iz svih predmeta, čak i onih koji nisu bili obavezni i da je za četiri godine izostala sa samo nekoliko predavanja.

– Studentima ne savetujem da ubrzano studiraju, jer već ovaj sistem po „bolonjskoj deklaraciji” podstiče kampanjsko učenje, pa ne vidim kako bi još i sa ubrzanim kursom neko kvalitetno završio studije. Temeljnim radom na predavanjima i vežbama dobija se mnogo kvalitetnije znanje  – kaže Nina Kršljanin.

Izvor „Politika“

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*