ILUZIJA!

iluzijakarikatura530
Ne lipši, prosveto, do zelene trave!
Vladimir Dimitrijević Koliko je papreno visoka cena EU iluzija u našem školstvu i kako je potrošen novac za „neobične“ projekte kreditirane (pod nepoznatim uslovima) od Svetske banke iz Vašingtona.
U jesen 2004. ministarka prosvete u Vladi Srbije, prof. dr Ljiljana Čolić, bila je primorana da podnese ostavku. Razlog je, tobož, bio to što je ona izbacila izučavanje teorije evolucije u osmom razredu osnovne škole (što, naravno, nije bila istina). U stvari, ona je javno ukazala na mahinacije „DOS-ovog Dositeja“ Gaše Kneževića i njegove (to jest, soroševske) ekipe u Ministarstvu prosvete. U intervjuu datom „Večernjim novostima“ 22. maja 2004. godine, Ljiljana Čolić je, na primer, saopštila da je „za ugovor o delu za osmišljavanje jednog od seminara za obuku nastavnika“, nazvanog „Tot obuka“, plaćen honorar od 50 hiljada evra, što je inače cena jednog manjeg stana u Beogradu. Takvih basnoslovnih honorara bilo je još nekoliko, ali, nažalost, još nismo uspeli da svima uđemo u trag (…) Dosta njih je iz nevladinih organizacija, ali ima i onih institucija koje ne spadaju u oblast obrazovanja ili pedagoške obuke (…) Za vreme prošlog saziva zaposleno je 230 novih ljudi u Ministarstvu. Kada smo izvesnu gospođu pitali šta je njen posao, ona nije znala tačno da nam objasni. Zanimljivo je da konkretne podatke o tome nije imala ni pravna, ni finansijska služba, a njeno radno mesto glasi – koordinator donacija“, navela je Ljiljana Čolić. Ona je tada, takođe, saopštila i ovo: „Nasledili smo ogromne dugove i aljkavu finansijsku dokumentaciju. Vrlo je moguće da to nije slučajno (…) Ovaj resor je izgleda bio jako bitan stranim partnerima i bilo ih je mnogo. Ne bi bilo tako dramatično da nisu potpisivani ugovori na nekoliko godina, čak i na desetak. I sada su strani donatori i kreditori vrlo zainteresovani da li će novac završiti na pravi način. U dobre namere ne sumnjamo, ali način na koji je taj novac trošen teško da te namere može da opravda“.TROJANSKI KONj U TVRĐAVI OBRAZOVANjA
Profesor dr Milan Brdar, koji je bio pomoćnik Ljiljane Čolić, u svojoj knjizi „Hronika razorene Troje“ objasnio je ko je i kako bio zainteresovan za naše školstvo: „Ministarstvo prosvete je do 5. oktobra 2000. godine imalo 230 članova. Kada smo došli, početkom marta 2004, zatekli smo 650 zaposlenih (…) U 90 odsto slučajeva reč je bila o vrlo kompetentnim osobama: diplomiranim geodetama i inženjerima, biolozima itd. sa zajedničkom osobinom da im je to prvo zaposlenje u poznim tridesetim godinama života (…) Planirali smo da taj silan svet otpustimo, ali nismo uspeli, ne zbog naše nekompetentnosti, nego zbog određene natkompetentnosti (…) Reč je o ‚Svetskoj banci‘(…) kao glavnom reformatoru našeg obrazovanja (…)“
Brdar je dalje posvedočio da je preko video bima službenik „Svetske banke“ iz Vašingtona svakog četvrtka izdavao „meko okupatorska“ naređenja ljudima iz Ministarstva prosvete Srbije. Ovaj činovnik Imperije je čitao i spisak ljudi koji se, kao „osvedočeni stručnjaci“, moraju zadržati u Ministarstvu, tako da od smanjivanja ogromnog i nepotrebnog broja novozaposlenih uglavnom nije bilo ništa. Naravno, većina štićenika „Svetske banke“ bili su Gašini jednomišljenici, pri čemu je glavni koordinator širenja Soroševih „genijalnih“ obrazovnih ideja u nas bila Tinde Kovač-Cerović, Gašina desna ruka.
Nastaviće se
Izvor: Pečat

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*