U odeljenju do 43 đaka

ucenici43 -530

Iako je struka podržala predlog o 25 učenika u odeljenju, što su i evropski standardi, ipak maksimalni broj ostaje – 30 đaka

Iako je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) pre nekoliko dana predložila prosvetnim vlastima da se zbog manjka đaka smanji broj učenika u odeljenju sa 30 na 25 i tako spreči zatvaranje odeljenja i stvaranje tehnoloških viškova, do sada nije bilo reakcije ni iz Ministarstva prosvete niti Skupštine Srbije.

Ovaj stav je ujedinio i sindikate, iza njega je stao i Nacionalni prosvetni savet (NPS), kao i svi učitelji i nastavnici, objašnjavajući da je to svetska norma i da je kvalitetniji rad u odeljenju sa manje đaka.

– Trenutno u osnovnim i srednjim školama u Srbiji ima 855.103 učenika, raspoređenih u 40.554 odeljenja, što je 21,09 učenika po odeljenju. Međutim, vi imate 500 škola sa više od 1.500 đaka, škole sa više od 40 đaka u odeljenju na traženim zanimanjima, ali i škola sa jednim đakom, tako da ovaj broj ne prikazuje pravo stanje stvari – kaže za naš list Dragan Matijević, predsednik USPRS-a, podsećajući da je ovaj predlog poslat ministru Obradoviću, kao i skupštinskom Odboru za obrazovanje.

On ističe da samo 15 odsto škola ima 25 učenika u odeljenju i da je ideja da od septembra ovo bude standard bar za prve razrede osnovne i srednje škole. Po njegovim rečima, upravo ova dva razreda su najproblematičnija, jer se prilikom upisa u atraktivne škole svašta radi, pa imamo odeljenja i sa po 43 đaka…

Prema analizi ovog sindikata, na profilima zdravstva i socijalne zaštite, ekonomije, prava i administracije, trgovine, ugostiteljstva i turizma, hemije, metalurgije i grafičarstva i u gimnazijama, upisuje se znatno veći broj učenika od dozvoljenog po zakonu.

Dragan Matijević navodi primer Gimnazije u Čačku, u kojoj radi, a koja u 10 odeljenja ima po 30 đaka i u kojoj je sada namera da ugase dva odeljenja, umesto da se đaci rasporede prema planu USPRS-a i da se ne prave tehnološki viškovi.

Petar Anokić, predsednik UO Saveza učitelja Srbije, kaže da ovo udruženje nema precizne podatke, jer u Srbiji ima oko 100 škola sa manje od 10 učenika, pa je teško izračunati prosek. U beogradskoj Osnovnoj školi „Stari grad”, u kojoj radi, prosek u odeljenju je 19 đaka, što je, kako kaže, posledica „bele kuge” u ovoj opštini, koja se oseća već nekoliko godina unazad.

A prema podacima Foruma srednjih stručnih škola, popularne škole u Beogradu, poput ekonomskih i medicinskih, imaju po 36 đaka u odeljenju, negde i 38, dok mašinske, građevinske, tekstilne – od 15 do 26. Milorad Antić, predsednik foruma i nastavnik u Školi za negu lepote, kaže da u prvom razredu imaju odeljenja od 26 i 29 đaka, a u trećoj godini 19.

– Svakako je nastavniku bolje i efikasnije da radi sa manjim odeljenjem, jer kada imamo manje učenika, možemo više puta da pitamo, više učenika obnavlja gradivo, lakše se drži red i disciplina – kaže Antić.

Krajem prošle godine, za 25 učenika u odeljenju jednoglasno je glasao i Nacionalni prosvetni savet. Mirjana Ćirić, član NPS-a iz reda zajednice srednjih stručnih škola, kaže da je stav svih zajednica da je smanjenje broja učenika u odeljenju neophodno, jer se pokazalo dobrim u praksi.

– Ogledi su nam pokazali da je ovako bolja efikasnost u radu i bolji rezultati učenika, a čim se povećao broj sa 20 na 24 đaka i rezultati su bili lošiji. Dakle, treba preuzeti ono što se pokazalo dobrim, a osim toga, to su i evropski standardi. Bila sam u Finskoj kao predstavnik Saveta u Engleskoj i tamo grupe nisu veće od 20 do 25 učenika – objašnjava Ćirić.

Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, rekao je na sednici NPS-a, koja je održana u utorak, da će, nažalost, broj učenika u odeljenju i u novim zakonskim izmenama ostati po starom, iako to nije u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja Srbije do 2020. godine.

Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, više puta je objasnio da o ovom predlogu prosvetne vlasti ne mogu da se izjašnjavaju dok se ne završi upis i sazna tačan broj dece i odeljenja.

Sandra Gucijan
Izvor Politika

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*