http://novosti.rs/upload/images/2013//04/16n/0410-Korisnici-penzija-slik.jpg

Duži rad skraćuje penziju

Svaki treći radnik završava radni vek čim ispuni jedan uslov jer mu se, po propisima, duži rad ne isplati. Od 918.620 starosnih penzionera, samo 338.503 odradilo pun staž

Srpski radnik „trči“ u penziju čim stekne prvi uslov jer mu se produžavanje radnog veka – ne isplati. Zato danas od 918.620 starosnih penzionera, samo 338.503 ima pun staž, a oni koji su u penziju otišli uz oba uslova spadaju u prave izuzetke. Za ovakvu praksu ponajviše je kriv važeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji za razliku od evropskih, ne nagrađuje već praktično „kažnjava“ duži rad.

- Zakon o PIO kaže da penzijski staž može iznositi najviše 45 godina, s tim da zaposleni posle 40 godina radnog staža plaćaju doprinose u punom iznosu, ali im se kod ostvarivanja prava na penziju računa samo pola. To znači da se pet odrađenih godina računa kao dve i po godine – potvrđuje Đorđe Tankosić iz Fonda PIO.

Zakonom o PIO oštećeni su i oni koji hoće da rade duže od maksimalnog staža, jer, uprkos tome što su u obavezi da plaćaju pune iznose doprinosa i nakon 45 godina radnog staža, oni im se uopšte ne uračunavaju u penziju!

U Fondu PIO ne spore da se tako danas penzije računaju po nepovoljnijoj formuli nego u prošlosti:

- Do 10. aprila 2003. godine u obračunu penzija se u obzir uzimalo deset najpovoljnijih uzastopnih godina. Onda se prešlo na bodovni sistem, gde se uzima celokupna zarada od 1970. godine do dana sticanja prava.

I Dragi Vidojević, državni sekretar u Ministarstvu rada procenjuje da su penzije bile u proseku veće za oko 20 odsto od ovih koje se računaju po novoj formuli. Ipak, zasad se ne razmišlja o izmenama ovih propisa.

A upravo je to zahtev Fiskalnog saveta Srbije koji sve vreme promoviše način obračuna koji bi stimulisao kasniji odlazak u penziju kako bi se sprečio bankrot penzijskog sistema.
- Sistem koji nagrađuje duži ostanak na poslu se primenjuje u svim zapadnim zemljama Evrope, a odnedavno i u istočnim, pa je Srbija, sa svojim pravilima, izuzetak – tvrdi Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta. – Zato kod nas čak 70 odsto muškaraca u starosnu penziju ode pre 65. godine, kao i 50 odsto žena pre 60. godine. Dakle, većina se penzioniše čim stekne prvi uslov.

On smatra da takav sistem nije pošten jer je neopravdano darežljiv prema onima koji se penzionišu ranije:

- Primera radi, ako štednjom u privatnom fondu zaradite 4.000 evra, imate mogućnost da podižete 400 evra 10 godina ili 200 evra u narednih 20 godina. U državnom fondu, međutim, podizali biste 400 evra 20 godina, što je potpuno neracionalno, preskupo i neodrživo.

Danas statistika pokazuje da poljoprivrednici u proseku starosnu penziju „krckaju“ 14 godina, privatni preduzetnici oko 11, a činovnici 17 godina. Iz Fiskalnog saveta zato preporučuju da se iznos penzija ne vezuje samo za uplaćene doprinose, nego i za očekivano životno korišćenje penzije, kao i da se uvedu penali za svaku prevremenu godinu penzionisanja.

NEKI JEDVA OSTVARE STAROSNU GRANICU

Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, potvrđuje da danas malo ko u penziju odlazi pošto ispuni oba uslova, ali za to krivi i situaciju na tržištu rada: – Ranije ste počinjali da radite već sa dvadesetak godina, a danas retko ko dobije stalni posao pre tridesetog rođendana. To znači da ćete, sa punim stažom, u penziju otići tek sa 70 godina. Zato retko ko ostaje na poslu duže nego što mora. Nije isto ako ste počeli da radite sa 20 godina i penzionisali se sa 60 ili ste se zaposlili u tridesetoj, a u penziju otišli sa 70 – kaže Altiparmakov. – U prvoj varijanti se penzija koristi bar 10 godina duže, i to se ne može nagrađivati kao što se čini sadašnjim propisima. Ove se odredbe moraju promeniti.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*