Bolonja „oduvala” najteže predmete

broj-najtezih-ispita-na-fakultetima530

Na Univerzitetu u Beogradu ostalo četiri do pet odsto „uskih grla”: od 5.584 predmeta, prolaznost ispod 30 odsto je na samo 247

Devojka koja je na veterini 31. put polagala „zarazne bolesti”, Marko koji je na matematici 20 puta izlazio na „analizu 3”, anatomija koja se na medicini sprema iz sedam knjiga od ukupno 2.000 strana, profesorka geografije zbog koje su studenti blokirali saobraćaj ispred Ministarstva prosvete – odlaze u legendu, sudeći prema najnovijoj analizi efikasnosti studiranja na Univerzitetu u Beogradu.

Prema rečima rektora prof. dr Vladimira Bumbaširevića, u poređenju sa ranijim godinama, broj najtežih predmeta značajno se smanjio i sada iznosi između četiri i pet odsto. Da podsetimo, u poslednje dve analizirane školske godine, na Univerzitetu u Beogradu prvo je bilo 13 odsto tzv. „uskih grla”, da bi taj broj pao na 11 odsto predmeta kod kojih se teško dobija šestica.

Na 30 fakulteta analizirano je 5.584 predmeta, a prolaznost manja od 30 odsto zabeležena je na 247. Fizički fakultet jedini nije dostavio tražene podatke, ali kako se čulo na sednici senata UB gde su oni pomenuti, jedini problem „koji pokušavaju da saniraju” je matematika.

Sudeći prema ovoj analizi, fakulteti na kojima ima najviše najtežih ispita su Građevinski, Geografski, Šumarski, Tehnički fakultet u Boru, Poljoprivredni, FASPER i Filozofski fakultet.

Dekani svih ovih fakulteta upoznati su sa procentima, ali objašnjavaju da nije uvek krivica samo da profesora, već i do studenata koji ne uče kontinuirano, ne dolaze redovno na vežbe i predavanja, a kada dođu na ispit – samo izvuku i vrate pitanje čak i ne pokušaju da odgovore.

Studenti s druge strane kažu da je upravo to razlog loše prolaznosti – profesori ne drže predavanja, ne dolaze na konsultacije, ne odgovaraju na mejlove, a njihovi udžbenici su nerazumljivi i dosadni.

Prorektor prof. dr Nada Kovačević, inače nekadašnji dekan Farmaceutskog fakulteta na kojem su danas samo četiri teška predmeta, objašnjava da su analizirani studenti upisani prvi put na jednom predmetu, ali da nije sigurna da je istu metodologiju primenio svaki fakultet.

Osim tradicionalno teških predmeta poput matematike, fizike ili hemije, loša prolaznost je i na ispitima koji su od presudne važnosti za struku na gotovo svakom fakulteti, kao i na predmetima koji mogu da se „provuku” do treće godine, pa studenti odlažu izlazak na ispit do poslednjeg trenutka.

– Ne može uvek da se kaže da su krivi samo profesori, veoma je važno i to kakve generacije dolaze iz srednjih škola. Zato fakulteti prilikom upisa treba da podignu kriterijume kako bi dobili bolje studente – ističe profesorka Kovačević.

Univerzitetske vlasti preporučuju dekanima da razgovaraju sa profesorima koji teško daju šesticu i da pokušaju da pronađu rešenje i poboljšaju efikasnost studiranja.

Rektor Bumbaširević, jedan od razloga za slabu prolaznost vidi u opterećenju studenata.

– Fakulteti treba da analiziraju da li je predmet dobro pozicioniran u okviru studijskog programa, da li su potrebna prethodna znanja da bi se lakše savladalo gradivo, da li postoji odgovarajući udžbenik – ističe ovaj nekadašnji dekan Medicinskog fakulteta.

Jedno od mogućih rešenja uveo je Fakultet organizacionih nauka, na kojem više nema nijednog predmeta sa lošom prolaznošću.

– Na svakom obaveznom predmetu imamo dva predavača i student bira kod koga će da polaže. Konkurencija utiče na to da se svaki profesor trudi da bude bolji od kolege. Imali smo i mi slučaj profesora koji je terao po svome i davao sebi za pravo da odlučuje ko može da završi fakultet. Sada tih problema nemamo i vodimo evidenciju o prolaznosti na ispitima nakon svakog roka – priča dekan FON-a prof. dr Milan Martić.

Izvor Politika

 

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*