Школовање занатлија мора да се мења

skola_zanatlije530

Због слабог интересовања ђака за занате, спрема се реформа трогодишњег образовања. Уз помоћ немачке донације, измене у школовању тапетара, ковача, зидара…

Спрема се реформа трогодишњег образовања

МЕТАЛОБУШАЧ, ковач, расадничар, портир, дактилограф и надзорник парка само су неки од трогодишњих смерова које прошле године нико није хтео да упише. Зато ни ове године неће бити одељења у којима ће се млади школовати за ова занимања.

Годинама нико неће у тапетаре, столаре, керамичаре, зидаре, тесаре. Тржишту мањка ових кадрова, па се касније, после година чекања на посао, многи гимназијалци, економски и правни техничари преквалификују у занатлије. Школовање занатлије мора да се мења, слажу се у средњим школама, па је пројекат реформе трогодишњег стручног образовања већ започет.

- Немачка влада издвојила је два милиона евра за реформу средњег стручног образовања у Србији. Овај пројекат биће реализован посредством ГИЗ (Немачке организације за међународну сарадњу) – каже Зоран Костић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја. – Намера је да ова занимања учинимо што атрактивнијим. Дали смо већ неке предлоге како би то могло да се уради.

Пројекат треба да буде готов до 2015. године, када ће прва генерација средњошколаца кренути на иновиране занате. Намера је да образовање буде усмерено ка потребама тржишта, и то на основу сарадње Министарства и привреде.

- Пројекат ће пружити подршку Министарству у дефинисању критеријума за избор огледних профила и локација. Наставници у школама и људи у предузећима проћи ће обуку у Србији, региону и Немачкој – објашњава за “Новости” Јелена Стојановић Ђумић, из ГИЗ. – Школама у огледу биће пружене консултације при реализацији уговора са предузећима у којима се спроводи пракса.

СВИ БИ ЗА КОМПЈУТЕР
ЂАЦИ не би да се школују за рад на грађевини, у месарама и мајсторским радионицама, али је интересовање за школовање у области информационих технологија огромно. Прошле године је у пет школа уведено огледно одељење електротехничар информационих система, да би ове године министар просвете одобрио још 15 одељења, због великог интересовања деце, али и послодаваца.

Школе које ће учествовати у огледу биће изабране у неколико наредних месеци.

Ако буде усвојен модел занатског образовања као у Немачкој, ученици ће део наставе имати у школи, а практични део у предузећима, као да иду на посао. Ово се у Немачкој показало као одлично, јер је највећи број ових ученика остао да ради у компанијама у којима је имао праксу током трогодишњег школовања.

А због све мањег броја ђака, али и неатрактивности појединих занимања, од овог септембра биће 200 одељења мање у стручним школама. Највећи мањак биће у машинским школама, а затим и у хемијским, текстилним, дрвним, геодетским…

Према подацима Миодрага Антића, председника Форума средњих стручних школа, само у Београду постоји 16 машинских школа, а мало је индустрије да упосли ђаке који их заврше!

Извор Новости

 

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>