http://www.unijasprs.org.rs/images/stories/images2011/slike%2014/dru-radnici_620x0.jpg

Na ulicama 150.000 radnika

Uprkos tome što sve više zaposlenih protestima traži prava, malo ko uspe da ih ostvari. Prošle godine bilo oko 200 „pobuna“. Dan obustave rada u „Jatu“ košta pola miliona evra.
Svoja prava na ulicama Srbije u prošloj godini tražilo je najmanje 150.000 radnika, što je duplo više nego u 2011. Od najsevernije do najjužnije kote u republici, sindikati su lane organizovali više od 200 raznih štrajkova i protesta, ali nisu svi zaposleni otišli svojim kućama zadovoljni. Tek svaki drugi među njima je uspeo da ostvari svoje zahteve, odnosno da naplati zaostale zarade.

Štrajk, međutim, neće ubuduće biti moguć na ulicama. Ova odredba je upravo uneta u novi zakon o štrajku. Prema rečima, državnog sekretara u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne poltike Zorana Martinovića, propis će biti u skupštinskoj proceduri do jeseni:

- Ostalo je da se do kraja maja stručnjaci usaglase da li će biti moguć „lokaut“, odnosno štrajk poslodavaca kao i u kojim sve delatnostima će biti dozvoljen štrajk, ali uz poštovanje minimalnog procesa rada.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da su samo u prošloj godini pokrenuli 103 štrajka i 60 protesta, u kojima je učestvovalo više od 100.000 zaposlenih. Najmasovniji su bili štrajkovi zdravstvenih radnika, u kojima je učestvovalo svih 264 zdravstvenih ustanova u Srbiji i 65.000 zaposlenih, a potom poljoprivrednici, koji su svoje proteste organizovali u 80 mesta u Vojvodini i 27 mesta centralne Srbije.

- Položaj radnika nikad nije bio gori – kategorična je i Ranka Savić, predsednica ASNS i poslanik u parlamentu. – Zato se i danas mnogo radika odlučuje da stupi u štrajk. Samo u ovoj godini organizovali smo najmanje 15 štrajkova u kojima je učestvovalo više od 10.000 radnika. Većina je tražila svoje plate.

DAČIĆ: PLATE NEĆEMO ZAMRZAVATI NEĆE biti smanjenja, ni zamrzavanja plata i penzija i ne dolazi u obzir bilo kakva promena zakona o radu, bez saglasnosti sindikata – poručio je u petak premijer Ivica Dačić, na akademiji povodom 110 godina sindikata u Srbiji. Ljubisav Orbović, predsednik SSSS, je za stanje u srpskoj privredi okrivio lošu ekonomsku politiku, a ne svetsku krizu koja se „koristi kao alibi za dalje umanjenje prava radnika“: – Kupovna moć najugroženijih manja je nego pre jednog veka, a radnici se suočavaju s nepoštovanjem zakona.

Savićeva kaže da protesti imaju uspešan završetak uglavnom i javnim preduzećima i državnoj upravi, ali da u privatnim firmama i industriji gotovo nijedan nije ispunio svoju svrhu:

- Mnoga preduzeća odlaze u stečaj ili likvidaciju i nema ko da preuzme odgovornost. A to je posao države. Ne sme da se dogođa da radnici rade 30 dana u mesecu i da ne dobiju ni dinara za svoj rad. Takve firme ne bi trebalo da postoje, ali one i danas rade i nije ih malo. A u junu, kad na snagu stupi Odluka o završetku restruktriranja, najmanje polovina zaposlenih u tim preduzećima će završiti na birou.

U republičkoj Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova kažu da im se radnici obraćaju tek kada stupe u štrajk umesto da učine sve da ga spreče.

- Štrajk je najradikalniji i najskuplji metod. U „Jatu“, na primer, jedan dan štrajka košta i do 500.000 evra – kaže Olga Kićanović iz Agencije.

ORBOVIĆ: NIJE KRIVA KRIZA

Za stanje u srpskoj privredi kriva je loša ekonomska politika, a ne svetska kriza, koja je u Srbiji korišćena kao alibi za dalje umanjenje prava radnika i otpuštanja, poručio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Na svečanoj akademiji povodom 110 godina sindikalnog partnerstva i postojanja jedinstvene sindikalne organizacije iz koje je proistekao SSSS, Orbović je upozorio da je postojeća situacija neodrživa i da Srbiju vodi u dalju nestabilnost i udaljava je od socijalnog progresa i ekonomskog napretka.

„Istina je da je stanje u privredi Srbije rezultat tranzicije koja beskonačno traje, loših privatizacija, manjkavih zakona, tolerisanja i činjenja zloupotreba, nepotrebnih rizika, jednom rečju potpuno pogrešne ekonomske politike“, rekao je Orbović.

Srbiji je, kako je objasnio, potreban ekonomski i društveni model koji podržava privredni rast, zapošljavanje i socijalnu pravdu, a za to su neophodni širi politički i socijalni dijalog, kolektivni ugovori, kao i društveni dogovor o strategiji razvoja Srbije.

„Nije dovoljno da bolju budućnost samo želimo ili sanjamo, već je moramo sami graditi i boriti se za nju. Graditi je dostojanstvenim radom i boriti se, ako je potrebno, svim sredstvima sindikalne borbe“, rekao je Orbović.

Izvor: Večernje novosti

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>