http://www.dnevnik.rs/sites/default/files/imagecache/Slika-vest/studenti_grupa.jpg

Hiperprodukcija diploma

Tema „diplome i tržište rada” u Srbiji više ne sme da bude tabu, ona koja se najradije zaobilazi i gura pod tepih dok visokoškolske ustanove školuju one koji samo povećavaju već velike brojke nezaposlenih iz iste struke, dok se na tržištu rada traži nešto sasvim drugo ili novo…
 Suočavanja s tom temom omogućila je i tribina „Diplome i tržište rada – Lost in nostrification”, u organizaciji  beogradskog predstavništva Fondacije „Konrad Adenauer„, prošlog meseca na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Razmatrane su teme evropeizacije obrazovnog sistema, koliko su novosadske diplome tražene na tržištu rada, manjak, ali i manjkavost studijskih programa, odnos teorije i prakse u obrazovnom sistemu, a o tome su govorili predstavnici resornog ministarstva, Studentske konferencije univerziteta Srbije (SKONUS), nacionalnog Tima stručnjaka za reformu visokog obrazovanja, stručnjaci za ljudske resurse na univerzitetu i u privredi.

Predsednik SKONUS-a Danilo Jeremić naglasio je da smo u procesu tranzicije Bolonjskog procesa, gde se i dalje gubimo te da nismo sve reforme dovršili.

– Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji predviđa da do 2020. godine imamo 38,4 odsto ljudi s visokim obrazovanjem, što je po nama, i po mojoj ličnoj oceni, veoma loše jer ulazimo u hiperprodukciju diploma – rekao je Jeremić. – Univerziteti će upisivati studente pošto-poto, samo da bi imali veće finansiranje fakulteta, kao i što više samofinansirajućih studenata. Time ulazimo u problem jer nismo napravili procenu tržišta rada, onoga što nama zaista treba. Teško je u ovom vremenu uskladiti potrebe privrede i onoga što visokoškolske ustanove daju. To je vrlo težak posao, koji se sigurno neće rešiti u narednih nekoliko godina.

On objašnjava da još nisu reformisani studijski programi, kao ni uybenici, nisu na odgovarajući način organizovane predispitne obaveze, te da se moramo baviti reformom u najširem mogućem smislu. Pitanje je, kako kaže,  „kada ćemo mi, studenti, da donesemo pravilnik o tome da se kažnjavaju studenti koji prepisuju, baš kao što treba kazniti i profesore koji prodaju uybenike”.

– Vaše diplome vrede onog trenutka kad se školujete za nešto što je zaista potrebno. Šta treba da uradimo? Studentski predstavnici treba da se potrude da se aktivno uključite u sve studentske izbore i da date svoju društvenu odgovornost ovoj zemlji. Ako malo razmislimo, videćemo da se danas u Srbiji mladi okreću onoj „ideologiji”, načinu života po receptu: „Talasaj što manje, fraziraj što više, učlani se u neku stranku, ponavljaj parole stranačkih idola, onaj što ne radi ima sve, a oni što rade moraju da rade još više” – ukazao je Jeremić. – Ima i onih kojima to ne odgovara i najviše njih uzme pasoš i ode iz ove zemlje. Imamo društvenu odgovornost i obavezu da se borimo za svoja prava i zato, apsolutno, treba da se borimo. Treba da obavimo procenu tržišta rada i da vidimo šta je to što Srbiji najviše treba. Da li su to lekari, inženjeri..?  Na osnovu te procene treba da uskladimo upisnu politiku. Loše je za ovu državu to što svaki fakultet upisuje onoliko studenata koliko mu je potrebno para. Loše je i iz tog razloga što ćemo, možda, 2020. godine imati 38 odsto visokoobrazovanih ljudi od kojih će 15 odsto raditi, 15 odsto biti bez posla dok će osam odsto pobeći iz ove zemlje. Treba da se borite i za reformu visokog obrazovanja, da vam olakšaju studijske programe i da kroz kvalitetno obrazovanje dobijete siguran kurs.

Izvor Dnevnik

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>