Bubanje uzima danak

bubanje530

Beograd – U senci afere sa „provaljenim“ testovima iz srpskog i matematike ostao je podatak da su ove godine zabeleženi lošiji rezultati na maloj maturi, pa čak i na testu iz maternjeg jezika, koji je bio poznat pre održavanja tog ispita.

Statistika pokazuje da sa povećanjem broja nepoznatih zadataka pada prosek, što za stručnjake nije iznenađenje. Takvi rezultati su posledica načina učenja koji decenijama dominira u našim školama, a to je bubanje bez razumevanja, upozorava Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji i jedan od naših najvećih obrazovnih stručnjaka.

Učenici u Srbiji na završnom ispitu iz srpskog u proseku su osvojili 10,79 poena, a lane je taj prosek bio 13,27 bodova. Iz matematike je ove godine ostvareno prosečno 9,98 poena, a prošle 10,4, dok je broj nepoznatih zadataka povećan za 25 odsto. Pre tri godine, kada je uveden završni ispit, na kome je 75 odsto zadataka unapred bilo objavljeno u zbirkama, zabeležen je i najbolji rezultat na testiranju – u proseku po 15 poena iz oba predmeta.

Profesor Ivan Ivić kaže da ovakvi rezultati nisu iznenađenje i da su na to već ukazala PISA testiranja. Ministarstvo prosvete i Nacionalni prosvetni savet trebalo bi to da shvate kao signal da nešto mora da se menja u načinu rada i učenja, upozorava Ivić.

– Način učenja koji dominira u našim školama je bubanje bez razumevanja, a način ispitivanja znanja to samo pojačava. Decenijama ratujem sa načinom učenja koji se svodi na čitanje lekcije i pokušaj reprodukcije. Kada učenik izgovara tekst, nastavniku to zvuči razumljivo, ali ne i đaku. Nastavnici moraju da prevaziđu egocentrizam i da shvate da ono što je njima jasno, nije i učenicima. Moraju da stvore atmosferu da učenik može uvek da ih prekine, da pita šta mu nije jasno i da kod provere znanja insistiraju na razumevanju. Postojeća koncepcija udžbenika da se po knjizi ne sme pisati, dodatno otežava učenje, što se ispoljava i lošim rezultatima na maloj maturi – kaže Ivan Ivić.

Iako autori testa iz srpskog na završnom ispitu više nego ranije stavljaju akcenat na razumevanje pročitanog, đaci tvrde da tokom osnovne škole nisu učili da podvlače ključne reči i izvlače pouke iz tekstova. Ivić podseća da je na poslednjem PISA testiranju 38 odsto učenika bilo u kategoriji funkcionalno nepismenih, što znači da su na osnovu pročitanog teksta, slike ili grafikona, mogli da kažu šta je tema i da izvuku neke pojedinačne činjenice, ali ne i da shvate poruku. Sagovornik Danasa naglašava da razumevanje teksta nije zadatak samo srpskog već i drugih školskih predmeta, pa da krivicu ne treba svaljivati samo na nastavnike maternjeg jezika.

Olivera Krupež, profesorka srpskog jezika i književnosti, kaže za Danas da su testovi za završni ispit kreirani mimo nastavnih planova i programa, što je demotivisalo i nastavnike i đake.

– Učenici su stekli utisak da su testovi previše laki i zaista ih je bilo teško motivisati da se bolje pripreme. Rezultati su slabiji čim se postavi neki malo ozbiljniji zahtev, što je pokazatelj da sa standardima postignuća i nastavnim programima nešto nije u redu. U donošenju tih dokumenata nisu učestvovali nastavnici praktičari koji najbolje poznaju mogućnosti učenika, pa je sve ostalo na nivou nečijih ideja kako bi to trebalo da izgleda, a potpuno neprimenjivo u praksi – kaže profesorka Krupež.

Loši rezultati na maloj maturi su pokazatelj da se u osnovnim školama radi pogrešno i da se đaci, vežbajući zadatke iz zbirki, pripremaju isključivo za test, ocenjuje za Danas Aleksandar Lipkovski, predsednik Društva matematičara Srbije.

Ranije se dešavalo da đaci uče i rešenja napamet, a sada su u zadacima promenjeni brojevi i eto smanjenja znanja. Tačno je da se na ispitu povećava broj zadataka koji nisu unapred objavljeni u zbirkama, ali je svakako reč o tipskim zadacima. Za loše rezultate na maloj maturi su odgovorni svi, ne može se krivica svaliti samo na decu i nastavnike. Ceo sistem stoji na pogrešnim etičkim principima, da se sve može kupiti, da se može prevariti, a takve poruke dolaze iz društvenog okruženja. Nekada je to bilo nezamislivo, u školu se išlo da bi se nešto naučilo, a danas da bi se dobila diploma – zaključuje Lipkovski.

Izvor Danas

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*