Бубање узима данак

bubanje530

Београд – У сенци афере са „проваљеним“ тестовима из српског и математике остао је податак да су ове године забележени лошији резултати на малој матури, па чак и на тесту из матерњег језика, који је био познат пре одржавања тог испита.

Статистика показује да са повећањем броја непознатих задатака пада просек, што за стручњаке није изненађење. Такви резултати су последица начина учења који деценијама доминира у нашим школама, а то је бубање без разумевања, упозорава Иван Ивић, професор Филозофског факултета у Београду у пензији и један од наших највећих образовних стручњака.

Ученици у Србији на завршном испиту из српског у просеку су освојили 10,79 поена, а лане је тај просек био 13,27 бодова. Из математике је ове године остварено просечно 9,98 поена, а прошле 10,4, док је број непознатих задатака повећан за 25 одсто. Пре три године, када је уведен завршни испит, на коме је 75 одсто задатака унапред било објављено у збиркама, забележен је и најбољи резултат на тестирању – у просеку по 15 поена из оба предмета.

Професор Иван Ивић каже да овакви резултати нису изненађење и да су на то већ указала ПИСА тестирања. Министарство просвете и Национални просветни савет требало би то да схвате као сигнал да нешто мора да се мења у начину рада и учења, упозорава Ивић.

– Начин учења који доминира у нашим школама је бубање без разумевања, а начин испитивања знања то само појачава. Деценијама ратујем са начином учења који се своди на читање лекције и покушај репродукције. Када ученик изговара текст, наставнику то звучи разумљиво, али не и ђаку. Наставници морају да превазиђу егоцентризам и да схвате да оно што је њима јасно, није и ученицима. Морају да створе атмосферу да ученик може увек да их прекине, да пита шта му није јасно и да код провере знања инсистирају на разумевању. Постојећа концепција уџбеника да се по књизи не сме писати, додатно отежава учење, што се испољава и лошим резултатима на малој матури – каже Иван Ивић.

Иако аутори теста из српског на завршном испиту више него раније стављају акценат на разумевање прочитаног, ђаци тврде да током основне школе нису учили да подвлаче кључне речи и извлаче поуке из текстова. Ивић подсећа да је на последњем ПИСА тестирању 38 одсто ученика било у категорији функционално неписмених, што значи да су на основу прочитаног текста, слике или графикона, могли да кажу шта је тема и да извуку неке појединачне чињенице, али не и да схвате поруку. Саговорник Данаса наглашава да разумевање текста није задатак само српског већ и других школских предмета, па да кривицу не треба сваљивати само на наставнике матерњег језика.

Оливера Крупеж, професорка српског језика и књижевности, каже за Данас да су тестови за завршни испит креирани мимо наставних планова и програма, што је демотивисало и наставнике и ђаке.

– Ученици су стекли утисак да су тестови превише лаки и заиста их је било тешко мотивисати да се боље припреме. Резултати су слабији чим се постави неки мало озбиљнији захтев, што је показатељ да са стандардима постигнућа и наставним програмима нешто није у реду. У доношењу тих докумената нису учествовали наставници практичари који најбоље познају могућности ученика, па је све остало на нивоу нечијих идеја како би то требало да изгледа, а потпуно непримењиво у пракси – каже професорка Крупеж.

Лоши резултати на малој матури су показатељ да се у основним школама ради погрешно и да се ђаци, вежбајући задатке из збирки, припремају искључиво за тест, оцењује за Данас Александар Липковски, председник Друштва математичара Србије.

Раније се дешавало да ђаци уче и решења напамет, а сада су у задацима промењени бројеви и ето смањења знања. Тачно је да се на испиту повећава број задатака који нису унапред објављени у збиркама, али је свакако реч о типским задацима. За лоше резултате на малој матури су одговорни сви, не може се кривица свалити само на децу и наставнике. Цео систем стоји на погрешним етичким принципима, да се све може купити, да се може преварити, а такве поруке долазе из друштвеног окружења. Некада је то било незамисливо, у школу се ишло да би се нешто научило, а данас да би се добила диплома – закључује Липковски.

Извор Данас

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>