Контрапетиција или Нисам ја носио брусхалтер

zarko_obradovic530

Толика се халабука дигла против министра просвете да јој се неко већ и због тога мора супротставити, разлози да неко стане и на страну усамљеног појединца су етички, псхихолошки, историјски и класни.

1. Министар је своме послу мисионарски предан, таштина би сваког другог, па био тај и непостиђујући каријерист, нагнала да узвикне: „Крвожедници клети, сви ви којима је нечија оставка замена за негдашње јавно извршење смртне казне, ево вам моје оставке, наслађујте се оним што мислите да је за мене испаштање и несрећа, а ја ћу вам се осветити научним открићима још славнијим од оних којима је крцата моја дисертација и моја мега каријера у Тренду!“ Али не! Професор Обрадовић остао је на бранику фотеље, ако се тако може рећи, иако се против њега подигла тушта и тма, иако његову оставку тражи и старо и младо!

2. Министар просвете се као школовани дијалектичар не држи слепо чак ни онога што је сам казао, а казао је „ако сам одговоран, нека дам оставку“, е, кад је становништво, подјарено додуше од неких осамдесет удружења и установа, устврдило и утврдило да јесте Обрадовић командно одговоран за еутаназију матуре, оптужени је дрско (а заправо отресито), безобразно (а заправо неустрашиво), бестидно (а заправо искрено) казао да није он штампао задатке! Нисам ја носио брусхалтер!

И други министри сад знају да за било какву штету или трагедију у њиховом дотад благословеном ресору неће они одговарати, треба само буду довитљиви: срушио се мост, шта му ја могу, нисам му ја пилон! Панчевачки мост се срећом срушио у три ујутро док је преко њега пролазила само једна шкода 120 Л, за возача се мислило да је мртав све док се није јавио из Видина где су га спасле бугарске рибокрадице, штета се процењује на не знам ти колико милијарди, а ресорни министар ће: “Па нисам ја изградио ту старудију, нисам чак ја пресекао врпцу ни кад је тобоже била обновљена цела једна полутина!” Или у судару возова страдале стотине путника, а министар саобраћаја ће: “Нисам управљао ниједном од кобних локомотива, шта ја ту могу?! Јесам ја скретничар?! Нисам шеф станице, нисам ни пружни радник који металним чекићем лупа по шинама, тај се ослања само на своје чуло слуха а чува наше и међународне возове, како путничке тако и теретне!”

3. Чувајући себе чува Обрадовић и човекову околину, а то је у његовом случају Љушићу Радоше који не би да се растане од директората, а баш установа којом он руководи смртно је ранила малену матуру, Радош (који је, сећате се, предлагао да се манемо председничких избора и да нашега вожда, како што чинијаху наши стари, изаберемо испод храста, устаничком акламацијом!) је као љубитељ, зналац и протагонист историје ослонац потражио у историји, нико, рече, није ни лане ни преклане дао оставку, српска је историја неумрљана оставкама, како онда ја и ко сам ја да дам оставку?!

4. Министар Обрадовић учи нас и учи нетом описмењене малолетнике да узму оно што им живот пружа (то су многи већ учинили пре тестирања), али и да не жале за оним што се покаже историјски превазиђеним, као што се матура овог лета баш и показала. Јесте матура требало да донесе одликашима још бодова који би им помогли да харају приликом уписа, али би и продубила кризу многог пубертетлије коме на тесту не би цветале руже, него би се, напротив, додатно обелоданило где је тај младац све остао шупаљ након осам година принудног одлажења у мрску осмољетку. Мало су нам класне разлике које ионако постоје међу ђачким родитељима, хоћемо ли да плачемо што матура није довело до додатног раслојавања и међу ђацима, не заборавимо да су и ти основци већином Српчад која се, ето, барем неће делити још и по успеху на матури!

5. Министар Обрадовић нам даје созерцаније да чега нема без њега се може, ако мале матуре нема није крај света, иако је крај школске године, и крај школовања за једно поколење. Наравно да би примена ове народне мудролије на људе попут министра Обрадовића (кога нема без њега се може) била тешка логичка и етичка грешка, грех, грехота и губитак за српску науку предвођену Мегатрендом: јер Обрадовића има, и биће га!

6. И кад изгледа као да брани себе министар нас учи правилном закључивању:
Премиса 1: Наше највеће богатство је човек;
Премиса 2: Ја сам човек запослен у Влади;
Закључак: Ја сам највеће богатство Владе!

7. Обрадовић је позитивна личност јер верује да Влада може све, да исправи Земљину осу или да оздрави оклеветано млеко, није могао да опонаша колегу Кнежевића који је наочиглед наше и стране јавности наискап попио млеко из стаклене чаше, али је научно и практично доказао да се досетка са афлатоксином (кад је дозвољена доза владином уредбом елегантно и галантно удесетостручена, и свака кап млека у Србији постала је здрава) може итекако применити и на матуру: јесте закон прописивао матуру, али пошто су тестови путем једнога брусхалтера пре времена напарфимисани доспели до крајњих корисника, матура се исто тако законски може прогласити непотребном, привремено непотребном, овегодине непотребном, како вам драго!

7. Нека следеће поколење полаже дуплу матуру, или две матуре, једну на полугодишту, другу на крају, тако ће се за мандата г. Обрадовића све поравнати,

8. Била би грехота да нелустрирани слобинац (ах, сви су нелустрирани) падне сада кад је његова партија опет дала премијера, јер шта ако председник владе још сметен од непрекидних преговора са члановима наше будуће породице на пример вавилонски узвикне:  „If Žare goes down, Ljuša goes down!“Немамо ми тих великана баш толико да их рушимо и да их се одричемо после првог скандала који се без њихове кривице задесио.

9. Long life, camarad Zhare, Бог те благословио, брате Радоше!

Аутор Љубомир Живков

Извор ИСТИНОМЕР

 

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*