Sindikalac – dobro plaćeno zanimanje?

sindikati530

Nedavni slučaj putovanja sindikalnih lidera „Zastava oružja“ u Las Vegas iznova je otvorio pitanje svojevrsnog „partnerstva“ sindikalnih vođa sa direktorima i političarima i njihovog angažmana na zaštiti prava i podizanju standarda radnika koje predstavljaju.

Sindikalne vođe u pojedinim preduzećima, kako, na primer, navodi predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić, mogu da zarade i do 3.000, pa i 4.000 evra mesečno.

Ima dosta mojih kolega koji rade u fabrici i preko prodaje pilića zarade mnogo više nego ja. Jedan je prodavao piliće i od svakog uzeo deset odsto. U velikim firmama gde ima mnogo članova sindikata, jedan moj kolega, inače radnik, vozi Audi 6, a ja auto star 17 godina“, kaže za Tanjug lider Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak.

„Moju platu, u visini dve prosečne u Republici, odredio je Kongres sindikata od 500 ljudi i kontroliše je svakog dana 100 ljudi“, naveo je Čanak i pita – ko će da ispita kolike su zarade vođa sindikalaca u preduzećima.

On tvrdi i da visoke plate sindikalaca određuje poslodavac i da u tom slučaju ta osoba ne može istinski da se bori za zaštitu prava radnika.

Čanak se osvrnuo i na spregu pojedinih sindikata i političara i kazao da mnogi sindikati, naročito njihovi šefovi, pristaju da budu pod okom političara zbog materijalne koristi koju dobijaju zauzvrat.

„Političari lako prave koalicije. I u tom poslu traže sve moguće partnere, ali sindikate ne vide kao partnere, nego kao poslušne trkače koji treba da trknu po burek za njihove partijske šefove“, kazao je Čanak.

Čanak je kazao da se mnogi sindikati od perioda socijalizma do danas nisu promenili, da u Srbiji i dalje postoje sindikati samo da bi se preko njih „nabavljali pilići“, a ne štitila prava radnika.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić u izjavi Tanjugu, navodi da ima i preuveličavanja kad se govori o platama sindikalnih vođa, ali i da je činjenica da oni sindikati koji sede u Socijalno-ekonomskom savetu imaju veća primanja od ostalih, jer imaju platu u sindikatu u kome rade, platu funkcionera tog saveta u visini prosečne zarade u Srbji, a mnogi od njih su i u nadzornim odborima.

Savić ukazuje na primer jednog sindikalnog lidera koji je i predsednik nadzornog odbora u PIO fondu, gde takodje prima odredjenu apanažu.

„Ako se sve to sabere, onda zaista možete da dodjete do finih suma novca i dobrih iznosa“, ukazala je Savić.

Ona ipak ističe da nisu svi sindikati i lideri isti, te da tako Asocijacija nije zaboravila svoju ulogu, i da im je osnovni prioritet zaštita prava radnika i interesa.

„Naš ulazak u parlament jeste i jedan vid drugačije borbe, ali, to je iznudjen potez, jer da je bilo drugačije, da su sindikati radili dobro, Asocijacija se sigurno ne bi odlučila na ulazak u parlament. Ovako smo hteli da skratimo put, da učestvujući iznutra, a prateći sve trendove evropskih sindikata, pokušamo da, pre svega, uspostavimo jedan sistem“, kaže ona.

Sindikati, kako tvrdi, nisu odvojeni od države i društva i oni po prirodi stvari dele sudbinu države i društva.

„I ako institucije države ne funkcionišu dobro, ne mogu ni sindikati i moj prioritet u parlamentu jeste upravo ta sistemska borba – da sindikat konačno zauzme mesto koje mu pripada i postane bitan segment društva i da se u krajnjoj liniji sušinski izborimo na ta prava i interese na koje se svi pozivamo“, poručuje ona.

Sociolog Milan Nikolić kaže da činjenica da se sindikati ne trude mnogo da zaštite interese zaposlenih pokazuje da tu postoje odredjeni uticaji i neke finansijske veze.

„Može se govoriti i o korupciji sindikata, ali dokaza za to nema. Takve stvari se ne obavljaju na dnevnom svetlu, pred očima javnosti, nego negde ispod žita“, kaže Nikolić.

Ključno je, za njega, koliko sindikalne organizacije i njihove vođe na različitim nivoima zaista interesuju prava i interesi zaposlenih:

„Njihova izmrvljenost i kompeticija izmedju sebe i nesposobnost da zajednički deluju još više umanjuju njihovu sposobnost da pomognu… Prisustvujemo jednom ozbiljnom i dramatičnom opadanju uticaja sindikata“, rekao je Nikolić.

Sociolog Centar za razvoj sindikalizma Srećko Mihailović smatra da sindikati mogu da budu efikasniji i delotvorniji u odbrani radničkih interesa, ali takođe postavlja pitanje da li to mogu ovakva sindikalna vođstva kao što su ova sada:

„Pri ovakvoj sindikalnoj fragmentiranosti i pri ovakvim među sindikalnim sukobima, boljitka nema“, uveren je Mihailović.

Izvor Blic

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*