Синдикалац – добро плаћено занимање?

sindikati530

Недавни случај путовања синдикалних лидера „Застава оружја“ у Лас Вегас изнова је отворио питање својеврсног „партнерства“ синдикалних вођа са директорима и политичарима и њиховог ангажмана на заштити права и подизању стандарда радника које представљају.

Синдикалне вође у појединим предузећима, како, на пример, наводи председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић, могу да зараде и до 3.000, па и 4.000 евра месечно.

Има доста мојих колега који раде у фабрици и преко продаје пилића зараде много више него ја. Један је продавао пилиће и од сваког узео десет одсто. У великим фирмама где има много чланова синдиката, један мој колега, иначе радник, вози Ауди 6, а ја ауто стар 17 година“, каже за Танјуг лидер Уједињеног гранског синдиката „Независност“ Бранислав Чанак.

„Моју плату, у висини две просечне у Републици, одредио је Конгрес синдиката од 500 људи и контролише је сваког дана 100 људи“, навео је Чанак и пита – ко ће да испита колике су зараде вођа синдикалаца у предузећима.

Он тврди и да високе плате синдикалаца одређује послодавац и да у том случају та особа не може истински да се бори за заштиту права радника.

Чанак се осврнуо и на спрегу појединих синдиката и политичара и казао да многи синдикати, нарочито њихови шефови, пристају да буду под оком политичара због материјалне користи коју добијају заузврат.

„Политичари лако праве коалиције. И у том послу траже све могуће партнере, али синдикате не виде као партнере, него као послушне тркаче који треба да тркну по бурек за њихове партијске шефове“, казао је Чанак.

Чанак је казао да се многи синдикати од периода социјализма до данас нису променили, да у Србији и даље постоје синдикати само да би се преко њих „набављали пилићи“, а не штитила права радника.

Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић у изјави Танјугу, наводи да има и преувеличавања кад се говори о платама синдикалних вођа, али и да је чињеница да они синдикати који седе у Социјално-економском савету имају већа примања од осталих, јер имају плату у синдикату у коме раде, плату функционера тог савета у висини просечне зараде у Србји, а многи од њих су и у надзорним одборима.

Савић указује на пример једног синдикалног лидера који је и председник надзорног одбора у ПИО фонду, где такодје прима одредјену апанажу.

„Ако се све то сабере, онда заиста можете да додјете до финих сума новца и добрих износа“, указала је Савић.

Она ипак истиче да нису сви синдикати и лидери исти, те да тако Асоцијација није заборавила своју улогу, и да им је основни приоритет заштита права радника и интереса.

„Наш улазак у парламент јесте и један вид другачије борбе, али, то је изнудјен потез, јер да је било другачије, да су синдикати радили добро, Асоцијација се сигурно не би одлучила на улазак у парламент. Овако смо хтели да скратимо пут, да учествујући изнутра, а пратећи све трендове европских синдиката, покушамо да, пре свега, успоставимо један систем“, каже она.

Синдикати, како тврди, нису одвојени од државе и друштва и они по природи ствари деле судбину државе и друштва.

„И ако институције државе не функционишу добро, не могу ни синдикати и мој приоритет у парламенту јесте управо та системска борба – да синдикат коначно заузме место које му припада и постане битан сегмент друштва и да се у крајњој линији сушински изборимо на та права и интересе на које се сви позивамо“, поручује она.

Социолог Милан Николић каже да чињеница да се синдикати не труде много да заштите интересе запослених показује да ту постоје одредјени утицаји и неке финансијске везе.

„Може се говорити и о корупцији синдиката, али доказа за то нема. Такве ствари се не обављају на дневном светлу, пред очима јавности, него негде испод жита“, каже Николић.

Кључно је, за њега, колико синдикалне организације и њихове вође на различитим нивоима заиста интересују права и интереси запослених:

„Њихова измрвљеност и компетиција измедју себе и неспособност да заједнички делују још више умањују њихову способност да помогну… Присуствујемо једном озбиљном и драматичном опадању утицаја синдиката“, рекао је Николић.

Социолог Центар за развој синдикализма Срећко Михаиловић сматра да синдикати могу да буду ефикаснији и делотворнији у одбрани радничких интереса, али такође поставља питање да ли то могу оваква синдикална вођства као што су ова сада:

„При оваквој синдикалној фрагментираности и при оваквим међу синдикалним сукобима, бољитка нема“, уверен је Михаиловић.

Извор Блиц

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>