http://www.danas.rs/upload/images/news/2013/6/30/0504b_ocp_w380_h300.jpg

O maturi u septembru

Nacionalni prosvetni savet nije juče usvojio predlog programa završnog ispita za narednu školsku godinu, tako da budući osmaci 1. septembra neće znati kakvu maturu će polagati na kraju osnovne škole. Zasad je izvesno da će učenici, osim završnog ispita iz srpskog i matematike, polagati i treći kombinovani test sa zadacima iz biologije, geografije, istorije, fizike i hemije. Kakvi će biti zadaci, koliko će ih biti, kako će se bodovati i koliko se maksimalno poena može osvojiti na svakom od testova – pitanja su o kojima će NPS raspravljati u septembru, na prvoj sednici posle letnje pauze.
Ko je odgovaran za propuste na maturi?
U predlogu koji je Savetu uputilo Ministarstvo prosvete, a koji juče nije dobio „zeleno svetlo“, predviđeno je da testovi završnog ispita budu sastavljeni od neobjavljenih zadataka i da sadrže od 20 do 40 pitanja, u zavisnosti od procenjene težine i tipa korišćenih zadataka. Prema tom predlogu, o kome je Danas već pisao, bez greške urađeni testovi iz srpskog i matematike đacima bi donosili po 10 poena, dok bi kombinovani test nosio najviše 20 bodova.

Članovi NPS uspeli su posle dvočasovne rasprave da se slože samo oko jednog – od Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji priprema testove za malu maturu, zatražili su da izdvoji uži skup obrazovnih standarda iz predmeta koji će biti na kombinovanom testu i na osnovu kojih će se praviti zadaci. Zavod bi trebalo da sačini i predlog kako bi završni ispit trebalo da izgleda u budućnosti, s obzirom da su neki članovi NPS tražili da se na maturi polažu i strani jezik i umetnost, dok su drugi zastupali stav da bi treći predmet (pored srpskog i matematike) trebalo da bude izborni. Podeljena su bila i mišljenja kako će se na završnom ispitu u junu 2014. bodovati tri testa – da li će svaki nositi ravnopravan broj poena ili će bodovanje zavisiti od fonda časova i godina učenja određenog predmeta.

Član NPS Ljubomir Kocić rekao je da će učenici biti opterećeni jer će na maturi morati da polažu sedam predmeta i da je pitanje kako će se dobiti realna slika đačkog znanja ako svaki predmet bude zastupljen na testovima sa nekoliko pitanja. On je predložio da treći test na maturi bude izborni predmet, što je podržala Vesna Fila, pomoćnica ministra prosvete.

Ljubomir Popović, predstavnik Društva za srpski jezik i književnost, kazao je da „ne bi voleo da bude učenik koji će polagati ovakvu maturu“, dok je Vojislav Avramović, ispred Saveza društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije, rekao da je postojeći predlog „provera znanja iz svih predmeta, osim iz stranog jezika, umetnosti i fizičkog“. Ovakav završni ispit je, prema njegovom mišljenju, ozbiljniji od mature koju polažu srednjoškolci.

Bilo je predloga i da bi zadaci na maloj maturi trebalo da budu poznati, na šta su pojedini članovi saveta ukazali da je upravo NPS insistirao da se na testovima pojavljuju zadaci koji ranije nisu objavljeni. Predsednica tog tela Desanka Radunović je napomenula da je koncept kako bi završni ispit trebalo da izgleda poznat još od 2009. godine i da svrha male mature nije da deca nabubaju ogroman broj činjenica, već da pokažu upotrebljiva znanja koja će im biti dobra „startna pozicija“ za ubuduće.

Kao PISA
Većina članova Saveta smatra da bi zadaci na završnom ispitu trebalo da liče na PISA testove, na šta je Srđan Verbić iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja rekao da su metodologija izrade testova, uslovi rada i novac glavni ograničavajući faktori da se to izvede.

Izvor Danas

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>