Zbrkine zbrke zbrka

MILAN JEVTIÆ, JASNA JANKOVIÆ, DOBRIVOJE MARJANOVIÆ I VLADIMIR ADŽIÆ

Sigurno se ovih dana niko ne oseća dobro. Učenici su se dugo pripremali za maturski ispit, roditelji su ih podržavali u nastojanjima da upišu željenu školu, profesori su korektno pregledali maturske zadatke, a javnost je bila uobičajno nezainteresovana za sve što se po hramovima znanja dešava. Onda je protutnjao obrazovni cunami. Iza njega skoro da ništa nije ostalo. Verujem da je to tek početak velikih sramota. Žanjemo ono što se godinama sejalo. Loš potez za lošim potezom, greška za greškom praćena ignorisanjem onih koji u školi rade. A šta bismo mi pametno i rekli!?


Neposredno pre „Afere brushalter“ trudili smo se da odgovornima ukažemo na to šta će se sve dešavati ako i dalje arogantno sprovode planove školemrzitelja, ali, avaj! Nije bilo para, nije bilo prostora i nije bio pravi trenutak.
Samo mi koji radimo u prosveti bili smo svesni njenog kolapsa, a sada je tome prisustvovala i čitava Srbija. Naprasno se desio prostor, odnekud će doći novac i pravi je trenutak da neke škole upišu ono što im nije ni palo na pamet da traže. Ima li to veze sa realnim potrebama? Naravno da nema, jer ovoj zemlji niko nije potreban, osim, ponekog ministra. Dakle desili su se đaci, desile su se prve želje, pa su tako mali maturanti kreirali potrebe države. Na vreme su shvatili da se planovi nikoje vrste ne vezuju za Srbiju. Sve se dešava slučajno, stihijski i neočekivano. Uz to su, naravno, shvatili još ponešto, ali sve je to sazrevanje i otrežnjenje od ideje da ti rad bilo šta dobro može doneti.
I šta ćemo sad!?
Dođe mi da kažem da smo im mi lepo govorili, ali ne mogu sebi da priuštim likovanje takve vrste, kada se raspada i ono malo nečega što je nekada bio sistem obrazovanja, a moje je radno mesto (bar još uvek?!).
Ministarstvo prosvete ne odustaje od svoje nonšalantnosti i umiruje rečima da će se sve dogovoriti sa direktorima škola, onako u hodu. Popularne srednje škole ne znaju šta će sa đacima, one manje tražene ne znaju šta će bez đaka, a svi su u čudu.
Naravno, problemi tek slede. Tehnološkog viška biće više nego što je iko mogao da projektuje, a uz njega će se javiti i tehnološki manjak!?! Oni koji ostanu da rade, imaće odeljenja od 15 do ne zna se koliko đaka. Sećate se da gornja granica nije mogla da se utvrdi zbog … mnogo puta ponovljenog… A da, tu su i trustovi mozgova skoncentrisani na jednom mestu, a odličnih učenika skoro da i nema na drugom, mada, ko još veruje u bilo kakav balans?
Tako ispada da će leto biti vruće meteorološki, ali prave „nepodnošljive lakoće postojanja“ dolaze tek kada se vratimo. Uputima iz Ministarstva prosvete u mnoge škole, ušlo je đaka i đaka. Da li se taj scenario nastavlja, videćemo. Možda je to savršeni plan, neki će raditi sa 15, neki sa 40 učenika, a mnogi neće ni raditi. Neki će imati sve upisane vukovce, neki će imati sve upisane, a neki neće imati sreće.
Ej, prosveto majko, uništi te Žarko!
Jasna Janković
rukovodilac resora za obrazovni sistem USPRS

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>