Jure posao umesto znanja

zivotni_ciljeci_mladih530

Mnoge profesije su devalvirane, pa i deca i njihovi roditelji razmišljaju samo o tome kako što pre da dođu do kore hleba. Biraju se škole sa kojima deca imaju kakvu-takvu perspektivu da se zaposle ili odu u inostranstvo

Karikatura Tošo Borković

POLUPRAZNE gimnazije, medicinske škole koje nemaju ni dovoljno stolica za sve upisane vukovce, roditelji koji su davali i stotine evra da kupe „provaljene“ maturske testove, samo su neki od signala poremećenih vrednosti i u prosveti i u celom društvu.

Pedagozi, sociolozi i prosvetni radnici imaju različita tumačenja uzroka, ali su složni u tome da problemi postoje.

- Trenutno vlada atmosfera opšteg nepoverenja, a kada ono zavlada društvo ne može da napreduje. Afera „mala matura“ samo je dodatno doprinela da nepoverenje u prosvetni sistem postane još upadljivije – smatra dr Darko Petrović, sociolog. – Mnoge profesije su devalvirane, a posebno nastavnička. Nekada je učitelj, posebno u manjim mestima, bio figura od ugleda, koja je davala impuls razvoju, a danas je sve manje poštovanja i dece i njihovih roditelja prema nastavnicima, školi i čitavom školskom sistemu. Tome je doprineo i loš materijalni položaj prosvetara. A kada bismo pogledali prosvetni sistem „na papiru“, sve je relativno dobro postavljeno, samo što to nema uporište u realnosti.

S jedne strane imamo strategiju koja obećava veći broj visokoobrazovanih, a sa druge vukovce i najveće potencijale koji su masovno odabrali medicinske škole i male maturante sa jedva dvojkama koji će u septembru sesti u gimnazijske klupe. Posledica toga biće ili da se najbolji učenici zaustave na velikoj maturi, što je šteta za celo društvo, ili da upišu fakultete, pa su onda bačeni i njihov trud i državne pare na stručno obrazovanje.

- I deca i roditelji danas su veoma pragmatični. Razmišljaju o tome da se što brže osposobe za rad, a medicinske škole im to pružaju. Mnoge zemlje, posebno Nemačka, traže naše medicinske radnike. Tako ostajemo bez mladih ljudi, i to onih koji bi trebalo da postignu mnogo više – smatra prof. dr Ivan Ivić, sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. – S druge strane, velika je zabluda da će sa stručnom školom lako da se zaposle, jer upravo su srednjoškolci najbrojniji na tržištu rada.

Ivić dodaje i da je šteta što poslednjih godina, a ove posebno, sa izuzetkom nekoliko najvećih gradova, u gimnazije masovno idu i loši đaci. Jer, kaže, gimnazija je glavni izvor regrutovanja za studije.

- Ne smemo zaobići ni siromaštvo kao važan faktor. Roditelji nemaju para da pošalju decu na studije i onda im gimnazija nije dobar izbor. Ovo posebno važi za manja mesta i jug Srbije – smatra profesor Ivić.

Sličnog je mišljenja i prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On smatra da i deca i njihovi roditelji razmišljaju o tome kako što pre da dođu do kore hleba i da baš zato biraju škole sa kojima imaju kakvu-takvu perspektivu da se zaposle ili odu u inostranstvo.

VELIKA MATURA
KADA u srednjim školama bude promenjen koncept velike mature, smatraju stručnjaci, gimnazije će ponovo vratiti staru slavu. Tada će đaci iz srednjih stručnih škola, da bi upisali studije koje nisu srodne onome što su učili u školi, morati da polažu stručnu i opštu maturu. Gimnazijalci će polagati samo opštu maturu. To će mnoge koji znaju da će studirati odvratiti od stručnih škola. Ovakav koncept mature trebalo je bude uveden dogodine, ali je zbog raznih kašnjenja odložen je za školsku 2017/18. godinu.

Uzrok brojnih poremećaja u prosvetnom sistemu, u odabiru smerova, raskoraku potencijala i ambicija i sve manjoj zainteresovanosti dece za znanjem, dr Milovan Šuvakov, sa Instituta za fiziku, vidi u pogrešno postavljenom školskom sistemu. On ukazuje da se svet menja ogromnom brzinom, a da naše, ali i školstvo najvećeg broja država, još tapka u 19. veku. Nova zanimanja nastaju iz dana u dan – pet najtraženijih profesija u Americi danas pre deset godina nisu ni postojale. Sve i da je pre samo decenije pravljen obrazovni sistem, ne bi mogli da predvidimo šta će biti traženo danas.

Koliko je našem obrazovnom sistemu potrebna ozbiljna i temeljna reforma, smatra Šuvakov, najbolji je pokazatelj dramatično loš rezultat đaka na PISA testiranjima. Ona dokazuju da deca ne vladaju funkcionalnim znanjima, koja bi još u osnovnoj školi trebalo da budu ključna.

- Decu treba mnogim veštinama da učimo još dok ne krenu u školu. Savremena psihologija kaže da je sa sedam godina kasno da se počinje – napominje Šuvakov. – Vrtići još i inoviraju svoje programe, ali deca onda uđu u školu, koja svoj sistem rada nije suštinski menjala od prošlog veka. Naše školstvo je zastarelo i nije funkcionalno. Ne uči nas da plivamo u savremenom dobu. I dalje se traži učenje činjenica napamet, a ne njihovo povezivanje, razumevanje problema i rešavanje.

Deca su, zaključuje, opterećena apstraktnim matematičkim jednačinama, a niko ih, recimo, ne nauči kako da se zaštite od bankarske prevare. Koliko su takvi spremni za rad i život.

Izvor Novosti

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*