Bilo nekad neko pravo na štrajk …

juric_strajk530

U ponedeljak 15. jula 2013. godine u Novom Sadu je održana druga po redu javna rasprava o nacrtu zakona o štrajku koji će se uskoro naći u skupštinskoj proceduri. Javna rasprava je održana u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. Nacrt zakona o štrajku predstavio je Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike sa svojim saradnicima, kao i sa predstavnicima „izabranih“ sindikata i udruženja poslodavaca koji su učestvovali u izradi nacrta zakona.

Javna_Rasprava_Zakon_O_Štrajku

Šta novo predviđa nacrt zakona o štrajku?

Po rečima onih koji su nacrt izradili, ako zakon bude usvojen, napokon će se uvesti red u ovu nesređenu oblast.

Po komentarima predstavnika udruženja poslodavaca, zakon će i dalje dozvoljavati obesnim i bezobraznim radnicima da  neopravdano traže svoja nezaslužena prava poput plate, putnih troškova, preciziranog radnog vremena, i sličnih besmislica.

Po zamerkama prisutnih sindikalista, među kojima je bilo dosta prosvetara, nacrt zakona nije rešio probleme, nedorečenosti i nejasnoće iz starog zakona, a dodatno je suzio pravo na štrajk zaposlenih.

Kakve su zamerke dali sindikalisti?

-          Nacrt zakona i dalje ne propisuje koje službe i zanimanja su za državu od posebnog interesa, odnosno ko može a ko ne može da štrajkuje;

-          Minimum procesa rada u svakoj službi neće biti propisan zakonom, već je to ostavljeno za kolektivno pregovaranje, a ako njega ne bude (a neće ga biti), onda će ga utvrditi poslodavac. Dakle, minimum i maksimum procesa rada će biti isti;

-          Uvodi se agencija za arbitražu koja će pokušavati da mirnim putem reši problem sa ciljem da se izbegne štrajk, ali nije jasno ni ko će je činiti, ni po kakvim pravilima će agencija raditi;

-          Uvode se desetine koraka koje je neophodno preduzeti pre otpočinjanja štrajka (odluke, obaveštenja, upozorenja, arbitraže, …), za čije ispunjavanje je potrebno angažovati ceo advokatski tim. Sindikati smatraju da se ovim propisima na perfidan način žele sprečiti budući štrajkovi;

-          Nacrt predviđa da se štrajk može izvoditi samo na radnom mestu, a na drugim mestima samo uz saglasnost policije koja ima eksluzivno pravo da tu saglasnost ne izda. Sindikati smatraju da se ovom odredbom žele marginalizovati štrajkovi, i sprečiti javnost da obrati pažnju na zahteve štrajkača;

-          Nacrt zakona predviđa da je svaki štrajk koji nije najavljen i izveden u skladu sa propisanim procedurama nezakonit, i daje mogućnost poslodavcu da štrajkaču podeli otkaz;

-          U nacrtu zakona nema odgovora na pitanje da li štrajkačima u toku obustave rada sleduje plata i naknada za prevoz;

-          Nije regulisano šta podrazumeva gubitak imovine, odnosno da li poslodavac može tražiti od štrajkača nadoknadu izgubljene dobiti u periodu štrajka.

Ovo su samo neka od pitanja i zamerki koje su predstavnici prosvetnih i drugih sindikata postavili članovima radne grupe koja je punih 5 meseci izrađivala nacrt zakona koji ima čak 12 stranica retko kucanog teksta.

 Što se tiče prosvetara i njihovog prava na štrajk, naše glavno pitanje je bilo: Zašto od svih evropskih zemalja jedino  prosvetari u Srbiji nemaju pravo na potpunu obustavu rada? Nejasni odgovori predstavnika radne grupe nas nisu zadovoljili. Ako ništa drugo, dobili smo podršku u vidu odgovora regionalnog predstavnika Međunarodne organizacije rada koji nam je objasnio sledeće: Preporuka te organizacije, kao i Evropske komisije je da prosvetari moraju imati pravo na potpunu obustavu rada, a da poslodavac (misli se na ministarstvo prosvete) može da uvede minimum procesa rada samo u slučaju ako zbog dugotrajne potpune obustave rada bude dovedeno u pitanje obrazovanje celih generacija.

I dok je tako regulisano pravo na štrajk prosvetnih radnika u Evropskoj uniji, prosvetarima u Srbiji je nedavnim promenama zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju, i zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zakonodavac milostivo ostavio na volju da odluče da li će časove skratiti na 35 ili 40 minuta. U suprotnom, sleduje im otkaz. U kom pravcu se stvari odvijaju, i kako se zove društveno uređenje u kome radnik nema pravo ni da izrazi nezadovoljstvo zbog sopstvenog lošeg položaja, zna svako ko je bar malo učio istoriju i sociologiju. Znamo samo da to nije demokratija, nego neka reč koja počinje sa D, a završava se sa IKTATURA.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*