Пријемни губи смисао?

prijemni530

На пријемном испиту неких факултета две трећине кандидата освојило максимум. Унапред познати задаци на факултетима где је слабо интересовање

Тамо где има довољно пријава, пријемни мање-више осликава реалну слику знања

МАКСИМАЛАН број бодова на пријемном испиту некада је био изузетак, који би заслужили тек понеки, најбољи матуранти у генерацији. Данас, на појединим факултетима, рекордан број бодова је правило, па се бруцоши на њима рангирају, мање-више, на основу оцена које носе из школе.

Перфектно решена испитна питања, по правилу, имају кандидати факултета који су последњих година кубурили са бројем заинтересованих.

Они су ове године успели да у првом кругу попуне буџетске квоте, а да би заслужили студије о трошку државе, кандидати су морали да имају бар 51 бод. Можда је високи скор на пријемном управо последица политике олакшаног уласка на буџет.

То обезбеђује да и лошији ђаци премаше 51 поен, да буде попуњена буџетска квота, а да факултетима, који паре од државе добијају према броју буџетских академаца, не буде смањено финансирање.

ПРОШИРУЈУ КВОТЕ
МАШИНСКИ, Електротехнички, Медицински и Факултет спорта и физичког васпитања УБ за десет одсто прошириће квоте за упис самофинансирајућих студената. За други уписни рок на УБ остала су 492 слободна места, од којих је 87 буџетских. Највише индекса у другом року моћи ће да подели Православни богословски, где је остало 127 самофинансирајућих места, а на студије о сопственом трошку примаће и Рударско-геолошки (4), Технолошко-металуршки (16), Пољопривредни (75), Филолошки (69)… Места на буџету биће на Учитељском, Физичком и Шумарском.

Тамо где има довољно пријава, пријемни мање-више осликава реалну слику знања. У групи оних који су на пријемном имали максималних 60 поена на Универзитету у Београду налазе се, између осталих, Пољопривредни, Шумарски, Технички факултет у Бору, па чак и Хемијски факултет и још понеки.

Са једне стране, рецимо, на Правном факултету, од 1.600 рангираних, тек четворо је без грешке урадило пријемни и на Математичком 14 од 890. Са друге стране, на Техничком факултету у Бору, по смеровима – од 63 рангирана 44 има максимум, од 16 рангираних 11 је са 60 бодова, од 62 – 34 и од 101 – 66! Готово две трећине бруцоша, дакле, савршено је решило пријемни испит!

- Интересовање је ове године веће него ранијих, а добар успех можемо објаснити квалитетом кандидата – каже за „Новости“ проф. др Милан Антонијевић, декан овог факултета. – У фази припреме кандидати добијају материјал из којег на крају буду и питања на пријемном. Верујем да се сви добро припреме, па је зато и просек тако висок.

Проф. Антонијевић додаје и да је од 180 уписаних, чак 169 врло добрих и одличних ђака. Ипак, на ранг-листи упадљиво је да су и они са школским просеком чак и мањим од тројке успели да реше све задатке.

Слична је ситуација и на Пољопривредном факултету, где је лествица за буџет била високо постављена. На смеру Агроекономија од 175 рангираних 137 освојило је 60 бодова на пријемном, а на Биљној производњи – 245 од 361 рангираног.

- Организовали смо бесплатну припремну наставу на којој су будући бруцоши добијали материјале за припрему пријемног – објашњава др Милица Петровић, декан Пољопривредног факултета. – Оцене које су донели из школе ове године боље су него ранијих.

Слична је ситуација и на Шумарском факултету, чији декан проф. др Милан Медаревић такође објашњава да су кандидати добијали збирке из којих су се задаци нашли на пријемном.

Према речима проф. др Бранка Ковачевића, декана Електротехничког факултета, због оваквог понашања појединих факултета пријемни губи смисао.

- Провера знања је врло битна и зато и носи већи број бодова него успех из школе – сматра проф. Ковачевић. – Када сви имају максимум, онда се рангирају само на основу оцена, а не и пријемног.

Извор Новости

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>