http://novosti.rs/upload/thumbs/images/2013//07/21/dru-AMBICIOZNI-RODITELJI_620x0.jpg

Деца у Србији све распуштенија

Млади у Србији све су распуштенији, показују истраживања и свакодневне црне хронике. Кривица највише на родитељима, превише допуштају наследницима.
 Karikatura Tošo Borković
Карикатура Тошо Борковић
Излазе кад хоће, враћају се кући у зору, пуше, пију, често се дрогирају, учествују у тучама и озбиљним преступима. Истраживања и статистика показују да млади све више раде шта им је воља, без иоле озбиљније контроле. Новински чланци препуни су текстова о малолетничкој суровости, крађама, сукобима, па и убиствима у којима учествују млади.
Више од 4.000 београдских средњошколаца, око шест одсто, одустане од школовања или понавља разред, говоре подаци Форума средњих стручних школа Београда. Истраживање Специјалне болнице за болести зависности „Вита“ показало је да 59,9 одсто младих у Србији познаје неког ко се дрогира и понуђено је наркотицима, 81 одсто испитаних средњошколаца у Србији до своје 17. године пило је алкохол, сваки други је пробао цигарете, а 29 одсто њих игра игре на срећу, углавном у кладионицама.

- Сви смо помало криви – породица, школство и друштво – мада је највећа одговорност на родитељима – каже Слободан Малушић, педагог ОШ „Ђура Даничић“. – Проблем је што смо деци оставили превише слободног времена. Из те доколице рађа се све негативно. Дали смо им маркирану гардеробу, аутомобиле, остварили све жеље, мислећи да је то васпитавање. Уместо тога, родитељи би требало да посвете време свом детету, да се баве њиме и дају могућност како да креативно испуни сате. Чак 30 одсто малишана у школама склоно је бежању са часова, неучењу и озбиљнијим проблемима. Основни разлог је одсуство родитељске организације и времена за своје дете.

Како Малушић каже, јурећи за новцем, или обезбеђивањем пуког преживљавања, маме и тате често не стигну да се баве својом децом. Са друге стране, школа не може много да уради.

- Закони који постоје не поштују се, па без обзира на то што малолетници не могу да купе цигарете и алкохол, они и пију и пуше – каже Малушић. – Ноћу су у кафићима и дискотекама, враћају се кад хоће. Опет, долазе и нови закони који децу стављају у кош са одраслима препуштајући им многе одлуке, већ од 15. године одлучују о лечењу, трудноћи… А ја сматрам да дечаци нису зрели ни са стицањем пунолетности.

Према речима психолога Бранке Тишме, родитељи чине суштинске грешке у васпитавању своје деце дајући им много права, прерано.

НИ ВЕЧЕРА ЗАЈЕДНО
Родитељи, по правилу, имају спреман списак разлога зашто не посвећују довољно пажње својим малишанима. – Са оваквим темпом, обавезама на послу и код куће, децу стижем да видим тек који сат пред спавање – каже Б. П. (35), из Београда, мајка двоје малишана.
- По читав дан су у вртићу, увече их узме бака, стигнем само да их окупам, испричам причу за лаку ноћ. Често и не вечерамо заједно. Тату виђају само викендом, јер у трци да отплатимо кредит за стан ради два посла. А ја суботу и недељу проведем у пеглању, чишћењу и паковању хаоса који се нагомилао током недеље.

- Превише им је допуштено, а мало се тражи од њих – каже Тишма. – Деца би требало поставити обавезе и јасне границе. Малишани који су заузети активностима и обавезама по правилу су и бољи ђаци. Данас, међутим, све више су деца та која постављају границе, која се питају и одлучују. Све је подређењо њиховом хтењу, жељама, маме и тате су болећиви. Не раде родитељи то свесно, и сами су у ово турбулентно време, када је читав систем вредности испомеран, изгубили јасну идеју о правом начину да васпитају своје дете, да га усмеравају.

Када је препуштено себи и својим одлукама, дете, младић, адолесцент, сматрају педагози, лако склизне у невоље, постаје њихов актер. Кроки данашњег младог Србина – прву цигарету попушио је пре 13. године, у 13. се први пут напио, до 15. се упустио у сексуалне односе, а са 16 година већ пробао марихуану и седативе. Подаци о малолетничком криминалитету у Србији још су страшнији.

- На добром смо путу да испустимо кормило над децом – каже криминолог Златко Николић. – Када је малолетнички криминал у питању, немамо повећање у броју дела, али оно што забрињава јесте све већа безосећајност и окрутност. Годинама се бележи пад броја кривичних дела за која су одговорни малолетници, али проблем је у томе што су она све бруталнија. Узрок је одсуство емпатије и моралности, који би код деце требало да се развију у породици.

Сви се слажу у једном – немајући времена за себе и своје најближе, родитељи су престали да васпитавају своју децу и уче их разлици између добра и зла.

Извор Новости

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*