http://www.unijasprs.org.rs/images/slike2013/Untitled-1.jpg

Физичко васпитање запостављено у школама

Учитељи врло често час из овог предмета замене неким другим који је „важнији”, у школама нема фискултурних сала…

Иако се и стручњаци и јавност слажу да је настава физичког васпитања запостављена у школама и да је и због тога угрожено здравље деце, о предлогу мера којима физичко треба да се унапреди у школама „копља” ће се ломити и наредне школске године, јер и даље не постоји сагласност чланова Националног просветног савета (НПС).

На наше питање да ли је у предлогу мера остао споран став да у трећем и четвртом разреду наставу физичког предају наставници а не учитељи, професор др Душан Митић, председника Kомисије за унапређивање наставе физичког васпитања НПС-а, рекао је да ће о овом бити више информација за десетак дана.

Оно што је за сада познато јесте да се тражи да сви ђаци у Србији имају уједначене услове у школама, да се обезбеде услови за ваншколске активности попут кроса, зимовања или логоровања, предлаже се увођење пливања у нижим разредима и скијања у шестом разреду у виду курса, да током основне и средње школе ђаци имају по три часа физичког васпитања недељно…

НПС је о овом проблему у школама расправљао још пре две и по године, када је Удружење педагога физичке културе затражило да се наставницима физичког васпитања поново врате часови са ученицима трећег и четвртог разреда.

Тада је формирана комисија са задатком да сачини предлог мера за унапређење наставе, међутим, како се чуло на последње две седнице НПС-а, на којима никако да прође овај предлог, део чланова који представљају учитеље, изричито су против. Зато су се из рада Kомисије повукли представници Савеза учитеља Србије секретар Мирјана Илић и председник Петар Анокић, као и др Александар Јовановић, председник Заједнице учитељских факултета.

На први поглед проблема нема. Недавним законским изменама, овај спор је решен – учитељи ће и даље предавати физичко васпитање у нижим разредима основне школе, али већински део комисије и даље сматра да би то ипак требало препустити стручњацима, односно наставницима физичког васпитања.

– Није овде спорно да ли ће са ђацима радити професор физичког васпитања или учитељ, већ то како наша деца одрастају. Наш начин живота утиче да деца немају довољно редовне физичке активности која им је потребна за раст и развој, што проузрокује неправилан став, лоше држање, вишак килограма – објаснио је на седници НПС-а др Душан Митић, иначе и некадашњи декан Факултета спорта и физичког васпитања.

По његовом објашњењу, реалност је да се часови физичког васпитања у школама у Србији не реализују у прописаном обиму и интензитету; учитељи нису мотивисани за рад, врло често се час замени неким другим часом који је „важнији”, довољно је да падне мало кише па да се час уопште не одржи, у школама нема правог простора за вежбање…

– Учитељи су оспособљени – педагошки, стручно, психолошки и људски да предају све предмете разредне наставе, укључујући и физичко, све док неко не одлучи да укине учитеље. Јер ако кренемо овим начином, онда би на ред дошли и други предмети, а учитељима би на крају остали само српски језик и математика – преноси Мирјана Илић став Савеза учитеља Србије и Заједнице учитељских факултета.

По мишљењу професорке др Зоране Лужанин са Универзитета у Новом Саду, неопходно је да се претресу и уџбеници, јер се кроз све предмете дете може упознати са здравим начином живота. Она подсећа да је у Енглеској 2004. године била озбиљна расправа да ли да се пице избаце из уџбеника и додала да се увек могу уместо слаткиша увести јабуке или да се на часу математике указује колико калорија ђак потроши док седи за компјутером.

Мишљење Бранислава Павловића, који у НПС-у представља Синдикат просветних радника, јесте да је боље да се испред школа склоне киосци брзе хране и да се деци забрани да седе испред екрана дуже од два сата дневно. Јулијана Вучо из Друштва за стране језике указује на проблем великог броја ученика који су по закону ослобођени наставе физичког васпитања и који би ипак морали да имају неку врсту активности.

Иако се чини да је за сада „пата карта”, у наредном периоду биће урађене додатне анализе које треба да покажу колико школа је у могућности да организује ваннаставне активности у области физичког васпитања, колико школа нема фискултурну салу, колико је деце ослобођено наставе физичког васпитања и слично…, а потом ће се сачинити и нови предлог око којег ће, надамо се, стати комплетан НПС.

Извор:; Политика

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*