Шта доноси нови Закон о штрајку?

zoran martinovic_530

Јавна расправа о Нацрту закона о штрајку завршава се 2. августа, и ако се до тада отклоне несугласице актера који учествују у његовој изради током септембра би о њему могла да се изјасни влада

БЕОГРАД – Јавна расправа о Нацрту закона о штрајку завршава се 2. августа, и ако се до тада отклоне несугласице актера који учествују у његовој изради у вези појединих одредаба и уваже додатне сугестије, током септембра би о њему могла да се изјасни влада, након чега би ушао у скупштинску процедуру, најавио је данас државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, Зоран Мартиновић.

Након спроведене јавне расправе текст ће се ревидирати додатно у складу са примедбама и сугестијама које буду пристигле. Након тога, ћемо га упутити на процедуру прибављања мишљења других министарстава и, уколико се отклоне несугласице између социјалних партнера, очекујем да бисмо током септембра у редовној процедури, могли овај закон упутити влади, а након тога и у скупштинску процедуру“, казао је Мартиновић Танјугу.

Неслагања актера који учествују у изради Нацрта тог закона изазвале су, пре свега, одредбе које се односе на минимум процеса рада, место организовања штрајка, заштиту имовине, као и начин решавања радних спорова.

Синдикати су се забринули да ће њихова права на обуставу рада бити ограничена.

Мартиновић је објаснио да предложеним актом није ограничено да место штрајка буду само просторије послодавца, већ да запослени могу да протестују на било ком другом месту које није пословни простор и да ће тај део у Нацрту закона бити додатно појашњен.

Државни секретар је рекао да је Нацртом предвиђено да се испоштују међународне конвенције и да се минимум процеса рада у време штрајка одређује најпре колективним уговором а, уколико се у томе не успе, да се то онда учини арбитражом преко Агенције за мирно решавање радних спорова.

Како је рекао, то би био изузетак и важио би само у случајевима у којима се минимум процеса рада не одреди колективним уговором.

Арбитража би подразумевала независно тело које би чинили послодавци и синдикати, а једног члана би имала и Агенција за мирно решавање радних спорова.

Према његпвом речима, наредних дана представници синдиката ће се изјаснити шта мисле о тој одредби, која је, како је оценио, битна, јер би се „у пракси могло десити да ако није утврђен минимум процеса рада, запослени могу остати без могућности да штрајкују“.

Представници послодаваца рекли су раније да очекују да се у оквиру Нацрта уведе и право на такозвани локаут, који подразумева да послодавци могу да затворе фирму док траје штрајк, уколико процене да им преостали део радника није довољан да наставе несметано са пословањем.
„Мислили смо да ће то бити једина тачка око којих ће се у јавности сада полемисати, након припреме Нацрта закона о штрајку, јер су и синдикати и представници државе били изричити у томе да се у нов нацрт не уведе одредба о локауту“, казао је Мартиновић.

Он је навео да ни у садашњем, актуелном закону не постоји та одредба којом би се, како је казао, послодавцима оставила могућност да практично „искључе“ један број запослених који ради и не штрајкује.
„Мислимо да у привредном амбијенту какав тренутно влада у Србији, не би требало уводити ову могућност, јер би то било једно јако оруђе у рукама несавесних послодаваца, да потпуно затворе своје просторије и да на тај начин онемогуће рад и оним запосленима који нису у штрајку“, поручио је Мартиновић.

На питање да ли ће новим законом бити предвиђена исплата зарада запосленима док су у штрајку, Мартиновић је казао да међународни стандарди подразумевају да радник за време штрајка нема право на зараду, али да има право на доприносе за социјално осигурање.

Мартиновић је додао да се, имајући у виду да је разлог највећег броја штрајкова у Србији нередовна исплата зарада, нашло прелазно решење, које су социјални партнери углавном прихватили, а које подразумева да се споразумом о престанку штрајка између радника и послодавца може утврдити и могућност да се исплати и зарада за време штрајка.
„То је предвиђено као могућност, а не као право и обавеза послодавца, односно запослених“, каже Мартиновић.

Примедбе на предложени Нацрт закона и начин на који се одвија јавна расправа изнели су недавно представници Делегације немачке привреде у Србији, који сматрају да не би било добро усвојити предложени текст закона, јер ће „он знатно утицати на погоршање стања у српској привреди и успоравање страних инвестиција“.

Мартиновић је рекао да је такав став „изненађење, да је реч о неоснованој квалификацији“, и да Министарство није добило никакве предлоге на унапређење текста Нацрта закона.

Он је позвао делегацију немачких привредника да радној групи достави своје предлоге за измене Нацрта закона, или да узму учешће у јавној расправи 31. јула у Београду.

Како је казао, нови закон о штрајку је потребан, јер је то начин да радници изразе своје незадовољство, а неке од предложених одредаба нису много другачије у односу на актуелни Закон о штрајку који је донет 1996. године.

Извор Новости

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*