Petnica – hoćemo li krpež ili plan

598197251520a4ae3c5479582673859_orig

Uprkos ugledu, Petnica, međutim, jedva opstaje. Problem ne predstavlja manjak ideja ili loši uslovi, već izostanak podrške države i preduzeća spremnih da ulože u budućnost.

Sve što je na školskom času nemoguće, ovde je izvodljivo. U Petnici se dobre ideje podstiču, znanje razmenjuje, a do rezulata se dolazi radom. Od biologije i hemije, preko arheologije i geologije do elektrotehnike – ovde pametni tinejdžeri raspust provode u belim mantilima, radeći ono što ih interesuje.

U školi kada smo uvek je ta barijera profesor učenik, moramo da im persiramo i odnosimo se sa nekim poštovanjem. Daleko da nema poštovanja prema našim mentorima ovde ali oni nama dođu kao neki drugari sveznalice, koje možemo sve da upitamo i oni imaju odgovor na sve“ objašnjava svoje viđenje Petnice Milica Aleksić, učenica gimnazije „Veljko Petrović“ iz Sombora. Ona dodaje da joj je povratak u školu u septembru „malo dosadan“.

„Kao i za sve da bi radili potrebna je ljubav prema tome, upornost i istrajnost, želja da se nešto uradi“ objašnjava Milica Ješić iz Treće užičke gimnazije.

Ian Vitenber u IS Petnica došao je iz gimnazije u Slavonskoj Požegi: „Iz čistog razloga što sam znatiželjan prema biokemijskim znanostima i što se želim više angažirati u takvim znanostima. Došao sam ovde da bi više naučio“.

Lazar Milenković, brucoš Računarskog fakulteta: „Mene interesuje da naučim nove stvari o tim mikrokontrolerima i elektronici a isto tako volim i da se igram sa igračkama na daljinsko upravljanje, tako da je to spoj lepog i korisnog“

Na prvi pogled uslovi za rad su idealni. Evropska unija je u Petnicu uložila šest miliona evra, država međutim, još nije dovoljno prepoznala njen potencijal pošto njena politika ekstremne štednje u obrazovanju ugrožava kvalitet programa.

„Osećamo tu nestabilnost i ne znamo šta nam je pametno raditi. Postajemo i glupi malo. Da li uopšte planirati nešto na duže staze ili se krpiti i improvizovati u hodu i čekati da se vreme promeni. S jedne strane država vas jako podržava, pomaže vam da se jako proširite s druge strane ukida vam sredstva za redovnu delatnost i nije nam jasno šta je cilj. Da li je cilj da imamo lep prostor za slikanje spolja, bez dece, možda deca smetaju, možda su suvišna, šalim se naravno “ misli Vigor Majić, direktor IS Petnica.

Jaka motivacija, istraživački duh i želja za znanjem zajednički su svim Petničarima. Kroz ovu istraživačku stanicu u protekle tri decenije 45.000 mladih ljudi je ovde između ostalog naučilo da je znanje najbolja investicija.1500 đaka godišnje, desetine naučnika saradnika, opremljene laboratorije i druga najveća naučna biblioteka u zemlji čine jedinu istraživačku stanicu posvećenu mladima u Srbiji.

U klasičnom obrazovnom sistemu za sprovođenje novina iz oblasti nauke i tehnologije neophodne su godine. Petnica kao nezavisna organizacija stvorena je da bi na te promene brzo reagovala radeći sa decom i sarađujući sa školama.

Izvor B92

Jedan komentar na Petnica – hoćemo li krpež ili plan

  1. Petar kaže:

    I šta sada?
    Odgovorne države bi postavile pitanje da li ti mladi ljudi u koje ulažemo daju doprinos razvoju Srbije?
    Ne daju jer kad završe školovanje odlaze u inostranstvo.
    Znači da država ne treba da se zamajava Petnicom i sličnim projektima bez čvrstih garancija da će imati neke koristi.
    Išao si u Petnicu? Da.
    Dobijao si stipendiju Srbije? Da.
    Školovao si se na budžetu Srbije? Da.
    Poštovani gospodine. Vi ćete morati da radite sledećih x godina u Srbiji ili da u budžet Srbije uplatite svotu iz kalkulacije.
    Obuka u Petnici =
    Stipendija=
    Donacije iz budžeta za školovanje studenta=
    UKUPNO je to ____ din.
    A rešava se prosto. Hoćeš u Petnicu. Nema problema. Potpiši ugovor kojim se obavezuješ da refundiraš ulaganje Srbije u tebe. Nećeš. Ulaži sam (tvoji roditelji) u tebe.
    Prosto.
    I da se ne foliramo. Rad sa talentovanima je postao isplativ biznis. Za talentovane je to dobro. Ako talentovani posle školovanja napuštaju SRbiju onda je ulaganje u talente bacanje novca.
    A oni koji rade sa talentovanima uzimaju lepe honorare.
    Isto je i sa takmičenjima. Ulažemo poprilične novce u promociju talenta koji će napustiti Srbiju. Možeš da se takmičiš ali tvoj radni doprinos mora da posle okončanja školovanja bude u Srbiji saglasno ugovoru.
    Nećeš. Pa onda svoje takmičenje finansiraj sam.
    A inače su takmičenja foliranje.
    Osvojio prvu nagradu na nekom takmičenju?
    Šio mi ga Đura. Pa većina takmičara osvaja neku nagradu. Obično desetak njih osvoji prvu nagradu (ne prvo mesto).
    Ako bi mo postavili ekonomsku logiku u radu sa talentovanima onda bi se brzo ispostavilo da bi bilo više novca za rad sa talentima koji hoće da ostanu u Srbiji. A to državu Srbiju treba da jedino interesuje. Koliko će neko posle školovanja da doprinese njenom ekonomskom razvoju.
    Država Srbija treba da preduzme pragmatične korake. Talenotovan si. U redu. Hoćemo da pomognemo da se razvijaš pod uslovom da to kasnije vratiš po nekom od predloženih modela.
    Nećeš. Pozdravljamo tvoj talenat i predlažemo da nađeš donatore koji će da ulože u tebe a da od toga ne dobiju ništa.
    Nema takvih. Žao nam je ali srpska sirotinja nema para da pomaže ekonomski razvoj razvijenih privreda.

    Uslovi su prosti. Uzmi ili ostavi.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>