Niko neće na zanat

dr-zanati

U prvim razredima stručnih škola, od septembra, biće desetine odeljenja manje. Zbog malog interesovanja gase se neki trogodišnji obrazovni profili

MNOGE učionice će ovog septembra biti prazne u prvom razredu građevinskih, hemijskih, mašinskih, kožarskih i drugih stručnih škola, posebno na trogodišnjim smerovima. Deca upisana u odeljenja sa manje od 15 đaka i dalje ne znaju da li će moći da se školuju na tom željenom smeru ili će morati da menjaju profil i školu.

Svi oni čekaju da prođe repriza male mature, 26. i 27. avgust, kada bi trebalo još oko 1.500 đaka da polaže i eventualno popuni baš puste učionice na zanatima.

Direktori škola slažu se s tim da su se u ovom upisnom roku „kola slomila“ upravo na ovoj deci i da su oni jedine žrtve „provaljene“ mature. I ako je neko od njih baš želeo da bude tesar, mesar, električar – a nije se prijavilo dovoljno učenika za to odeljenje – moraće da čekaju novog ministra, a onda i njegovu odluku da odobri odeljenje sa manje od 15 đaka. Najveći propust, slažu se, napravljen je još pre polaganja mature, kada je u školama konkursom predviđeno 10.000 slobodnih mesta više nego što ima potencijalnih đaka.

TEHNOLOŠKI VIŠKOVI
PREBROJAVANjA suvišnih nastavnika i praznih odeljenja još traju i u Beogradu. Već se zna da će biti formirana 54 odeljenja manje u prvim razredima, a mnoge škole se još nisu izjasnile. – Sa smanjenom normom časova je 651 kolega u Beogradu i još 85 bez ijednog časa. Sa druge strane, škole traže 368 kolega na neodređeno i 103 nastavnika na određeno vreme – kaže Miodrag Skrobonja iz Unije sindikata prosvetnih radnika.

- Pošto bi sva deca u bankarske službenike i medicinske sestre, zanati su ostali pusti. U našoj školi prijavilo se svega osmoro đaka za metalski zanat, a samo prošle godine u Kragujevcu je zaposleno 3.000 radnika ove struke – kaže za „Novosti“ Siniša Kojić, direktor Politehničke škole u Kragujevcu i predsednik Zajednice mašinskih škola Srbije. – Svi zanati su u problemu i čekamo od Ministarstva prosvete da nam odobri neka odeljenja koja nisu popunila kvotu, jer je reč o traženim zanimanjima.

Nije fer da se jednoj deci ispunjava želja i proširuju odeljenja u medicinskim školama, a oni koji žele da budu majstori ostaće uskraćeni.

Za svakog đaka bori se i Dragoslav Fatić, direktor Građevinske škole u Beogradu. Već zna da dva odeljenja neće moći da upiše zbog manjka interesovanja, a da će tesari, zidari i armirači morati u jedno odeljenje.

- Nećemo školovati krovopokrivače, jer se prijavio samo jedan đak – nabraja Fatić. – Planiran je upis devet odeljenja prvog razreda sa 248 učenika, a stiglo nam je 116 đaka u sedam odeljenja. Sve to odražava se i na nastavnike, koji su sada tehnološki višak. Fond časova smanjen je čak i kolegama kojima je ostalo godinu dana do penzije.

Sa manjkom đaka i viškom učionica muku muče i u hemijskim školama. Čekaju zeleno svetlo da upišu i okrnjena odeljenja.

- Za smer proizvođač prehrambenih proizvoda, umesto 30, prijavilo se samo osam učenika, ali očekujemo da nam odobre formiranje tog odeljenja – objašnjava za „Novosti“ Miljan Mićunović iz Hemijsko-prehrambene škole u Beogradu. – Samo mi u celom Beogradu školujemo taj profil, a to su radnici za sve vrste proizvodnje hrane. Zapošljavaju se i u mesnoj, konditorskoj i drugim industrijama.

I u ovoj školi smanjen je broj odeljenja, u startu zato što je u generaciji novih srednjoškolaca 7.000 dece manje, a onda i zbog malog interesovanja.

Problema ima u celoj Srbiji, a konačne podatke o broju odeljenja i o tehnološkim viškovima još nemaju ni sindikati, a ni Ministarstvo prosvete.

Izvor: novosti.rs

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*