Na raspustu su „pljuštali” konkursi

aktuelno
Svako upražnjeno radno mesto u prosveti unapred je popunjeno. Ja bih bio srećan kada bi dolazili mladi stručni ljudi, nažalost, dolaze uglavnom mamini i tatini sinovi. Samo tokom ovog leta objavljeno je na desetine konkursa u kojima se traže nastavnici onih profila kojih su škole pune viškova. Urađeno je to tokom raspusta, kada pažnja prosvetne javnosti oslab.
 Problemi obrazovnog sistema, koji su još devedesetih godina prošlog veka pokrenuli talase nezadovoljstva prosvetnih radnika, u proteklom periodu nisu razrešeni. Zbog toga od 2008. godine svaka školska godina počinje najavama štrajkova. Ove, zbog očekivane smene ministra prosvete, neće biti obustave rada, ali prosvetari ne nameravaju da odustanu od borbe za bolji položaj.
Goruće pitanje koje ovog septembra pokušavaju da reše je višak zaposlenih, među kojima bi mnogi, zbog smanjenog broja đaka, mogli da se nađu na ulici. Interese većine zaposlenih u kragujevačkim osnovnim i srednjim školama pokušava da zaštiti Unija sindikata prosvetnih radnika na čijem čelu se od 2001. godine nalazi profesor istorije Milan Jevtić. Ovaj prekaljeni sindikalac, koji obavlja i funkciju potpredsednika USPR Srbije, smatra da prosvetne vlasti nemaju dovoljno sluha za pitanja koja opterećuju obrazovanje, svuda u Srbiji, pa i u Kragujevcu.

Kažu da će početak ove školske godine biti jedan od najtežih, jer se još uvek ne zna ko će biti ministar koji bi trebalo da ispravlja greške svog prethodnika?

Neće biti nimalo lako, jer ne postoji ministar i oni su gore obezglavljeni. Kao svaki sistem koji je zasnovan na centralizmu gde se sve sliva prema jednoj osobi, tako i celokupno Ministarstvo prosvete trenutno nalazi u nekoj vrsti lera, ili slobodnog hoda. Što su išli, išli su i sada polako usporavaju, čekajući novi početni zamajac.

Kada konačno krene, šta je ono što najpre treba rešavati?

Unija je krajem prošle školske godine organizovala serijal štrajkova kojima je htela da upozori javnost na probleme koji nas čekaju na početku ove, kako zbog pogrešne politike Ministarstva prosvete u takozvanoj sferi kadrova, tako i zbog posledice objektivnih okolnosti smanjenja broja dece. Pogotovu je problematična generacija rođena 1999. godine, koja ove godine upisuje srednju školu. Dovoljno je reći da je njih u Kragujevcu skoro 300 manje od proseka ostalih generacija, a čitava Srbija u odnosu na prethodnu generaciju beleži manjak od oko 9.000 novoupisanih srednjoškolaca.

Za manje od deset dana đaci bi trebalo da budu u klupama. U kragujevačkim srednjim biće deset odeljenja manje. Da li su poznati spiskovi na osnovu kojih bi trebalo da se zna koliko prosvetnih radnika će biti na listi tehnološkog viška da bi se izvršila preraspodela nastavnika sa manjim fondom časova?

Preraspodela se ovde u Kragujevcu nikada nije radila, jer se svi konci vuku iz centra moći lociranih u jednoj političkoj partiji i njenim ljudima koji godinama „vedre i oblače” u kragujevačkoj prosveti. Siguran da će ove godine biti više od 500 zaposlenih u školama bez punog fonda časova. To znači da će, pošto nas je u kragujevačkoj Školskoj upravi dve i po hiljade, jedna petina primati umanjene plate. Pri tom očekujem da će broj radnika ostati na postojećem nivou ili će se čak još povećati.

Načelnik Školske uprave Radojko Damjanović tvrdi da je pre tri godine bilo 300 nastavnika koji su imali smanjeni fond časova, da je taj broj prvo smanjen na 90, a da je prošla godina završena sa samo 50 koji ne ispunjavaju normu.

To nije istina. U Školskoj upravi Kragujevac postoje dve liste. Jedna je sa radnicima koji nemaju pun fond časova, a drugu čine nastavnici koji su u toj godini izgubili potreban broj. Pogled na liste koje su usvojene prošle godine pokazuje da se na prvoj nalazilo 241, a na drugoj 221 prosvetni radnik. Kada saberete, dobićete cifru od više od 460 ljudi koji nisu imali mogućnost da zarade punu platu, jer nisu imali kome da predaju. Ko ume da računa lako će primetiti da je stvarna brojka skoro deset puta veća od one koju javnosti prezentuje načelnik Školske uprave.

U kom rasponu se kreću plate prosvetnih radnika koji nemaju pun fond časova?

Kao ilustraciju mogu da uzmem primer koleginice koja u Beloševcu predaje fiziku. Ova žena koja je završila jako težak fakultet mesečno zarađuje 4.550 dinara, jer ima samo dva časa nedeljno i prima 10 odsto plate. Ona je najdrastičniji primer, ali ima mnogo sličnih. Koleginica u Muzičkoj prima 12,5 hiljada, a skoro svaka škola ima po nekog zaposlenog ko ne uspeva da zaradi punu platu koja, u zavisnosti od staža i razrednog starešinstva, ide do 48, 49 hiljada dinara. Najtragičnije je, međutim, što ljudima koji imaju mali broj časova ne ide ni radni staž.

Uprkos svemu, sindikati tvrde da se u kragujevačkim školama stalno zapošljavaju novi ljudi.

Dovoljno je pogledati broj konkursa koji su izašli samo tokom ovog leta. Među nekoliko desetina objavljenih ima onih u kojima se traže nastavnici matematike, srpskog jezika, hemije, engleskog jezika, istorije, geografije, iako svih tih kadrova ima na listama onih koji ne mogu da ispune normu. Čak su traženi i nastavnici fizičkog, kojih je na listama tehnoloških viškova najviše. Da bi bilo jasnije koliko su nova zapošljavanja neopravdana treba reći da u gradu ne postoji ni jedna škola koja je bez zaposlenih koji ne mogu da ispune potreban broj časova. Takođe, odavno nema deficitarnih kadrova, jer je otvaranjem FILUM-a rešen manjak profesora srpskog i engleskog jezika, sada ih ima i više.

Odakle onda ovi konkursi?

- Trenutno važi propis po kome neko može biti zaposlen ako ispunjava jedan jedini uslov, a to je zadovoljavanje kriterijuma iz pravilnika o vrsti stručne spreme. O tome odlučuje isključivo direktor koji može da primi koga god hoće. Ali, pošto su i direktori na funkcije došli zahvaljujući partijskoj podršci, njih kontrolišu oni koji su ih postavili, pa odluke obično donose pod pritiskom. To praktično znači da nove kadrove u kragujevačku prosvetu dovode direktori škola i oni koji ih kontrolišu, a najjača kontrola dolazi iz Školske uprave. Tu, u tim lancima korupcije, treba tražiti razloge novih zapošljavanja.
Delegacije OBBS-a i OECD- a koje su ispitivale integritet našeg obrazovnog sistema u prethodnim godinama utvrdile su da zapošljavanje novih kadrova predstavlja ogromna ulazna vrata korupcije. Ali, iako su evropske delegacije jasno ukazale šta treba menjati i sa najvišeg mesta dato obećanje da će to biti učinjeno, poslednjim izmenama zakona oblast zapošljavanja nije ni pipnuta.

Kako se raspisuje konkurs kada nema upražnjenog radnog mesta?

Kada se u nekoj školi, recimo, zbog odlaska kolege u penziju, pojavi određeni broj časova koje nije moguće raspodeliti na ostale zaposlene, direktor bi, po zakonu, morao da traži već zaposlenog profesora ili nastavnika koji u drugoj školi nema pun fond časova. Ako to nije moguće, ili postoji pritisak da se dovede novi čovek, onda se raspiše konkurs za koji je potrebna saglasnost sindikata, a ako to nije moguće, Školske uprave. Postoji, takođe i praksa da direktori, uz opravdanje da nemaju vremena za konkursnu proceduru, uzmu nekoga sa bioroa. Biro, kao slučajno, pošalje baš onoga ko ima podršku političkih centara moći. Iako se taj radnik uzima kao privremeno rešenje do raspisivanja konkursa, odnosno do preuzimanja, zakonom nije ograničeno koliko njegovo angažovanje može da traje, pa on može tako da radi godinama. Zato gledaju da ostane što duže, dok ga ne upozna kolektiv, a onda kažu – dobro je dete, valjalo bi da ostane. Kada se konkurs najzad raspiše, on samo ozvaniči status. Tako, pored ostalih kandidata koji nemaju nikakvu šansu, izvise i kolege bez dovoljnog fonda časova.
Takođe je uobičajeno da kada ode nastavnik koji je zbog malog broja časova radio, recimo, u tri škole, sve tri raspišu konkurs, ili dovedu radnika sa biroa.
Ja ne mogu da znam da li se ti radnici primaju mimo potrebe, ali vidim da je raspisano dosta konkursa za nastavnike razredne nastave, a siguran sam da će među njima opet biti tehnoloških viškova. Slučajno sam saznao da kolega u jednoj školi uopšte nije imao odeljenje, ali da nije raspoređen u drugu, nego je kao član nekog odbora primao punu platu.
Nas najviše iritira što su konkursi raspisivani, ili za vreme zimskog, ili za vreme letnjeg raspusta, kada pažnja prosvetne javnosti oslabi.

Rekli ste da prijem novog radnika mora da odobri sindikat. Postoji li u priči o nepotrebnom zapošljavanju odgovornosti vaših predstavnika?

Saglasnost se najčešće dobije pritiskom na predsednika sindikata tako što mu se nađe neka slaba tačka. Mi smo ovde u gradu pokušali da amortizujemo takve pritiske i odlučili da tu odgovornost prenesemo na predsedništvo Gradskog odbora Unije. Međutim, postoji način da se sindikat zaobiđe, jer saglasnost za raspisivanje konkursa može da da i Školska uprava. Upravo to je urađeno u slučaju zapošljavanja profesora u Politehničkoj školi koje Unija namerava da ospori.

Da li zapošljava politika ili novac?

Mislim, i jedno i drugo. Ako me pitate da li imam dokaze, naravno da nije na meni da to dokazujem. Na meni je, međutim, da zaštitim radna mesta ovih 500 kolega i onih kojih će, iz godine u godinu, biti sve više, i da sprečim da na njihova mesta dođu drugi koji su ušli na mala vrata.

Gde treba tražiti te veze?

Na relaciji direktori škola – Školska uprava. Nekada je bilo je dovoljno biti član partije iz koje dolazi ministar prosvete. Jedno vreme, tamo negde devedesetih godina, članska karta SPS je omogućavala zapošljavanje. Sad je to potreban, ali ne i dovoljan uslov, jer je neophodna i jaka veza koja može da se kupi ili da potiče od uticajnih ljudi koji ne moraju nužno dolaziti iz političkog miljea.

Postoji priča da se znaju tarife za zapošljavanje u školama?

Javna je tajna da zaposlenje u državnoj službi, pa i u školi, ima svoju cenu. Ako mene pitate da li imam dokaze za tako nešto, mogu reći da nemam, jer to obično ide preko posrednika koji sve završi štiteći, kako sebe, tako i one koji su dali, odnosno primili novac. Onaj ko se tako zaposlio to, naravno, neće reći, ali Unija ima opravdanu sumnju da se to događa. Znam da će me sada prozvati zašto ne idem u policiju, ili tužilaštvo, ali su to stvari koje nisu opipljive, koje lebde u vazduhu. Takođe je javna tajna ko u Kragujevcu zapošljava, ali pošto nemam dokaz, ja to ne mogu da tvrdim. Ali sam siguran da Kragujevčani koji traže posao u prosveti ili imaju decu koju treba zaposliti znaju na koja vrata treba kucati i šta treba poneti kao „preporuku”.

Izvor: Kragujevačke novine

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*