ispit1

Reformatorima srpskog obrazovanja konačno može da se postavi zvanična dijagnoza akutne šizofrenije. Pre nego je kraju privedeno saobraženje lika školskog anglosaksonskom uzoru, odlučno se kreće na novo „pokloničko“ putovanje na daleki sever.

Kome je Amerika daleka, finski led ga čeka

Tek što smo shvatili da su amerikanizovane reforme preskupo plaćen zastareli recept za cementiranje ekonomski podeljenog društva, naši Progresivni Pastiri Prosvetni prave neočekivani zaokret. Još je u jeku rangiranje srpskih škola po anglosaksonskom receptu u projektu Eksterne evaluacije. Rangiranjem treba neuspešne škole u Posustaloj Pustinji Prosvetnoj simulacijom slobodnog tržišta naterati da u ekonomskoj utakmici poprave „usluge“. Istovremeno, sami Ekspertski Evaluatori Eksterni već žale što se prihvatiše misije jalove, jer se na nordijskom horizontu ukazuje bolja pogodba. U Finskoj niko zvanično ne ocenjuje škole.

Još evaluacija nije razlučila pobedničke od gubitničkih škola, kako bi roditelji sa dubljim džepom dečicu slali u škole sa vrha tabele. Ne usmrtismo društvenu mobilnost u umrtvljenom društvu. Još nema finansiranja škola po učeniku – poslednje cigle u vrlom zdanju socijalnog raslojavanja. Ovaj neoliberalni algoritam privatizovanim školama kazuje kako da preko tržišta učeničkih glava duboko zavuku ruku i u državni budžet. Paralelno ipak već trasiramo i nordijski Perspektivni Prosvetni Pravac, a Finsko obrazovanje, naprotiv, u potpunosti finansira država!

U „Misiji finansiranja obrazovanja“ (što je preveden anglosaksonski projekat „plaćanja po učeniku“), stoji da Ministarstvo prosvete želi da „otkloni sistemske nedostatke koji postoje u postojećem sistemu“. Jezička nesuvislost je posledica tadašnje žurbe da se konstruišu „formule za računanje cene prosečnog učenika“ i „poveća radno angažovanje nastavnika u školama“, preko još jedne agencije u obrazovanju o trošku građana Srbije, leta 2016-og. Pojačana Plagijatorska Prosvetna Pomama za donatorskim sredstvima ne čeka zakazani rok, te je na brzinu pronađena nova Moćna Monetarna Muzara – Finska.

USPRS[1] je organizovala raspravu o pomenutom finansiranju škola po učeniku u Aranđelovcu u subotu, 23. novembra tekuće godine. Iako sindikalni seminari po pravilu nisu akreditovani od strane Ministarstva, na opšte iznenađenje, učešće je potvrdio i aktuelni ministar prosvete, profesor dr Tomislav Jovanović. Ministar je u svom izlaganju kritikovao dotično finansiranje po glavi učenika – krunu anglosaksonskih reformi. Misija finskih reformatora je možda u potiranju misije amerikanizovanih reformi? Znači li to i da „naši“ obrazovni standardi, koji su doslovno prepisani (i samo delimično prevedeni) iz adekvatnog engleskog dokumenta od 2007. godine, više nisu obavezujući? Može li finska reforma da se nakalemi na anglosaksonsku reformu koja je nakalemljena na školsko Sasušeno Stablo Srpsko? Postoji li u prosvetnoj šizofreniji sistem?

Razvionica“ – novca perionica?

Evaluatori otvoreno žale što Novi Pazar kao novi univerzitetski centar preuzima obrazovni primat u Raškom regionu. Jedan od razloga je i masovno učešće kolega iz Novog Pazara u projektima „Razvionice“. Samo dnevnice za odlazak u Beograd članova tima dostižu sume od 150 do 200 eura. Eto u kom grmu leži prosvetni budžet!
Dokumentacija za prijem u srpsku „Razvionicu“ podnosi se isključivo na engleskom jeziku! Nadležni finski RAZVIONCI i po više meseci „prečešljavaju“ dosijee. Nagrada je velika, te vredi rizikovati, ukoliko nemate kakve mrlje u dosadašnjoj karijeri. Jedan od otaca teorije verovatnoće, Blez Paskal je dokazivao da čak i ako je verovatnoća postizanja večitog blaženstva za prosečnog grešnika stvarno vrlo mala, ipak je vrednost nagrade tako velika da mu se isplati da proba da preuredi svoj život i da živi pobožno, pošteno i trezveno. Prosečnom Prosvetnom Preduzetniku preostaje da aplicira ili da abdicira!
Ćoškasta priča prethodnog ministra prosvete o sudbinskoj povezanosti trougla i četvorougla sa budućnošću srpskog obrazovanja[2] inspirisala je i nordijski talas prosvetnih reformatora. Tako je profesor dr Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta u Beogradu o našem trošku uz pomoć Razvionaca konstruisao nov obrazovni trougao – tri P:

Primećivanje, Promovisanje, Povezivanje.

Sa nordijskim borbenim usklikom odlučno se kreće u novo Pljačkanje Prosvetnog Prostora. Konstatovana reformska šizofrenija toleriše paralelnu egzistenciju i anglosaksonske mantre profesorke dr Desanke Radunović sa Matematičkog fakulteta u Beogradu: Profesionalizacija Profesije Profesora sa istom lozinkom – tri P[3] !
Tipičan primer uzaludnosti reformskog pristupa je olinjali projekat JISP (Jedinstven Informativni Sistem u Prosveti), koji je progutao ogromna donatorska sredstva koja su evaporirala negde u okolini Ministarstva prosvete, pa Prost Prosvetni Puk već čitavu deceniju ne uspeva da ga realizuje „na suvo“. Verni zagovornik JISP, pomenuta profesorka dr Desanka Radunović, blažena bila, već je pronašla novu zanimaciju u projektu „Razvoj ljudskog kapitala“. Predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta, trasirajući put razvoju srpske prosvete, daje lep primer kako koristiti donatorska i nezanemarljiva kofinansirajuća sredstva, veselim skakutanjem iz jednog neostvarenog projekta u drugi, optužujući pritom nastavnike za pasivnost…

Reformski poletarci

Tumarajući od američkog ka finskom modelu, već se i u našoj „Razvionici“ uveliko raspravlja o „finskom paradoksu“, a zanemaruje se „srpski apsurd“. Konstrukcija nordijskog trougla znanja: Obrazovanje, Istraživanje, Inovacije, ovaj put nas košta skromnih 4 miliona evra finskog kredita, te novca nema za Petnicu u kojoj je, gle čuda – Istraživačka stanica. Na naučnom skupu u Klubu književnika u Beogradu čula se priča direktora Petnice, Vigora Majića o tome kako je Ministarstvo prosvete čekalo popodne 31. decembra prethodne godine da uplati obećana sredstva, u nadi da ih niko neće preuzeti. Petnica, ipak, zna za jadac. Ne ide se na proslavu Nove Godine bez buđelara! Od tada dug države prema Petnici neprekidno raste. Kao i dug građana Srbije prema milionskim Propalim Projektima Prosvetnim.

Daleko od buke metropole i graje po hotelima Moskva i Park, gde se na gošćenjima, konferencijama i tribinama „Razvionice“ za srpsku prosvetu prekraja finska paradigma, Posrnuli Prosvetni Pregalnici zamajavaju se pisanjem planova Stalnog Stručnog Samousavršavanja koje će samostalno i finansirati. Izloženi su nekakvoj evaluaciji, nakon što 20 godina niko nije obavljao nikakav ozbiljan eksterni savetodavni rad. Promene treba da se izvode kroz aktivni dijalog sa bazom, kao što je to punu deceniju činila Slovenija, i još uvek čini Finska.
Ne sumnjam da će se progresivni Razvionci setiti zaostalih „terenaca“ kad dođe vreme da se plate gozbe, planovi, projekti, trouglovi i četvorouglovi od kojih će prosvetari verovatno videti još jalovog birokratskog posla u vidu kakve tabele ili kolone koju valja nekako popuniti. Novca obično ne preostane ni da se onima koji izvode nastavu bar razjasni na koji način tu papirologiju savladati, pa svako prepušten sebi traži nekakav izlaz iz bezizlaza, jer sve to, očigledno, nije ni bitno, jednom kad se Konvertibilna Kreditna Kasa isprazni.
Naposletku, stiče se utisak da su nordijski reformatori zasad skromniji od anglosaksonskih. Pre nego je informator pod nazivom EDU-VIZIJA uklonjen sa zvaničnog sajta Ministarstva prosvete, mogli smo se uveriti da je samo jedan projekat prethodnog reformskog talasa: „Program modernizacije škola“ (vreme realizacije od 2010. do 2014. godine) bio „težak“ 50 miliona evra obezbeđenih zajmom kod Evropske investicione banke. Koliko su nam škole „modernizovane“, svako od nas može lično da se uveri, obzirom da rok za realizaciju polako ističe.
Kad sledeći put pođete na roditeljski sastanak, pripremite sledeća pitanja: (1) da li je realizovana „podrška za završavanje koncepta i sprovođenja Obrazovnog informacionog i menadžment sistema“ i (2) da li je ostvaren „razvoj metodologije za strateško planiranje ulaganja u obrazovnu infrastrukturu“. Ovo su neki od uzvišenih ciljeva „Programa modernizacije škola“ koji zahtevaju prilog i iz vašeg porodičnog novčanika. Finski Razvionci, naprotiv, pokreću nordijske reforme pomalo stidljivo. Očekujemo da se vremenom osokole, inspirisani sveopštom Drastičnom Društvenom Dezorijentacijom.

Konačno, nakon decenijskih jalovih eksperimenata, kad i finski reformatori napune svoje džepove, nama će preostati da vraćamo i anglosaksonska i nordijska kreditna zaduženja. Sa deviznom kamatom, a bez sopstvene škole.

Jedan komentar na

  1. koleginica kaže:

    Odlican clanak, prosledite ga svim medijima kako bi javnost bila upoznata, pa, mozda neko pocrveni, a neko, mozda i pocne da se mesa u svoj posao.

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>