Sindikati u klin, ministar u ploču

5-hugo
Ako se po jutru dan poznaje onda će novi zakon o radu, za kojeg ministar privrede Saša Radulović tvrdi da “mora da prođe ili svi plaćamo”, biti i pored propale javne rasprave usvojen upravo onakav kakav je u nacrtu i zapisan.  Naime, javna rasprava, koja je trajala od 18. decembra prošle godine do 10. januara ove, zapravo je izostala jer su reprezentativni sindikati odmah od nje odustali. Pri tome, predloženi nacrt svim silama više je branilo Ministarstvo privrede, uz snažnu podršku poslodavaca – kako domaćih tako i stranih – nego Ministarstvo rada i zapošljavanja kojem resorno pripada.Od prve zakazane novosadske javne rasprave do poslednjeg dana gazde su se držale po strani, dok su se sindikati i predstavnici države čvrsto ušančili svaki na svojoj strani. Prvi su govorili da neće takav zakon ni po koju cenu, a drugi da on mora biti upravo takav kakvim su ga oni napisali. Duboko ukopani u rovove i nespremni da popuste, potrošili su vreme predviđeno za javnu raspravu a da  zapravo nijednom ozbiljno nisu seli i razgovarali kao socijalni partneri u socijalnom dijalogu.

Na kraju javne rasprave jedino je jasno da resorna ministarstva ostaju pri predloženom nacrtu, a da sindikati najavljuju štrajkove i blokade. Jer, sindikati su svesni da zakon o radu može biti – a bilo je tako i u prethodnim slučajevima kada je “radnički ustav” krojen – donet i bez njihove saglasnosti, jer konačnu reč daje najpre Vlada a potom poslanici Skupštine Srbije. Dakle, konačan sud o budućem zakonu o radu mnogo više zavisi od političara nego od učesnika u socijalnom dijalogu, ma koliko oni smatrali da su bitni prilikom njegovog uobličavanja.

No, da je i političarima važna široka saglasnost učesnika u socijalnom dijalogu prilikom donošenja zakona o radu potvrdio je i Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlada Srbije, koji je pre nekoliko dana zatražio da se sa sindikatima nađe zajednički jezik o ovom zakonskom predlogu. Koji, kako je istakao, mora da se menja. I premijer Ivica Dačić je poručio da se mora naći kompromis, jer je suština da se njime ne oštete radnici a preduzeća učine efikasnijim.

E sad, kako i na koji način učiniti da radnici budu zadovoljni isto koliko i poslodavci, to je glavni kamen spoticanja, jer ne postoji mehanizam da se to u isti mah postigne. Sindikati tvrde da se novi zakon donosi na štetu radnika a u korist gazda, a poslodavci da se samo ispravljaju prethodni zakonski akti koji su doneti iz demagoških a ne ekonomskih razloga.

Elem, jasno je da do petka, kada je završena javna rasprava, zapravo ništa konkretno nije urađeno i da se moraju preduzeti dalji koraci koji će ili dovesti do usvajanja postojećeg nacrta, uz korekcije i sugestije koje su se prethodnih mesec dana čule od stručne javnosti, ili će se cela priča ostaviti “za neka bolja vremena”. Uostalom, i sam Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, upozorio je da se u narednih nekoliko dana moraju zauzeti jasni stavovi o ovom zakonskom aktu. Ovo ministarstvo će naredne nedelje organizovati i sastanak stručne radne grupe na kojoj će ponovo biti predloženo organizovanje sesije sa reprezentativnim sindikatima, sve u cilju obezbeđivanja njihovog učešća  u socijalnom dijalogu.

Međutim, veliko je pitanje da li će sindikati ovoga puta prihvatiti ponovo pruženu ruku i vratiti se za pregovarački sto. Ostaje da se vidi i da li će ministar privrede Saša Radulović ostvariti obećanje da će ovaj zakon biti usvojen do kraja januara. U svakom slučaju, jedino u čemu su saglasni i sindikati i ministar jeste da je ovaj zakon “kritično važan za privredu i da je svaka njegova odredba u interesu zaposlenih u Srbiji”. Samo što se ti interesi različito tumače.

Izvor Dnevnik

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*