OCENjIVANjE KRAGUJEVAČKIH ŠKOLA Katastrofa o kojoj se ćuti

kg
Među kragujevačkim osnovnim školama pozitivne ocene od prosvetnih inspektora dobile „Dragiša Luković Španac” i „Svetozar Marković”, dok se „Milutin i Draginja Todorović” može pohvaliti odličnim uspehom. Od srednjih dobre samo Prva gimnazija i Ekonomska, što će reći da su 13 osnovnih i četiri srednje škole „ponavljači”
 Za katedrom sedi nastavnik. Pred njim su slonče, majmunče, ribica u akvarijumu i noj.
Sada ćemo objektivnim testom izmeriti vaše sposobnosti. Dakle, svi treba da se popnete na drvo, kaže strogi nastavnik.
Ovakvom karikaturom grupa nastavnica je u svojoj internet prezentaciji ilustrovala kako izgleda način rada u srpskim školama. Izabrale su komičan način, ali stvarna situacija nije nimalo vesela.
U većini kragujevačkih škola nastavnici i dalje predaju na način kako se to radilo pre dva veka – stojeći za katedrom i pričajući 45 minuta, nekada i bez prekida. Učenici dobijaju priliku da progovore tek na posebnim časovima propitivanja, kada se pred njih postavlja zadatak da što vernije reprodukuju gradivo, To pokazuje eksterno vrednovanje koje je tokom prethodne godine sprovela Školska uprava.
Zato i nije čudo što su ovdašnje osnovne i srednje škole ocenjene vrlo nisko. Po mišljenju prosvetnih inspektora, obrazovne ustanove najviše su omanule u svojoj osnovnoj funkciji – obrazovanju učenika.

Kako rade najbolji

Od 16 osnovnih škola koje su prosvetni savetnici kontrolisali tokom prethodne godine samo tri su dobile prelaznu ocenu – „Dragiša Luković Španac” i „Svetozar Marković” trojke, a „Milutin i Draginja Todorović” četvorku. Među šest srednjih kvalitetnim radom se mogu pohvaliti jedino Prva kragujevačka gimnazija i Ekonomska škola.
U školi „Milutin i Draginja Todorović”, iako su najbolje ocenjena škola u gradu i jedna od retkih u Srbiji koja se može pohvaliti najvišom ocenom, ne sijaju od zadovoljstva pošto su, po rečima direktora Dragana Pavlovića, takav rezultat eksternog vrednovanja i očekivali.
- Odavno smo shvatili savremene zahteve u obrazovanju koji nalažu da dete bude u centru svih zbivanja, stožer oko koga se sve u školi vrti, bilo da je u pitanju izgled same zgrade, učionica, pa sve do načina na koji se uči. Škola je ispunila 96,66 odsto svih standarda i sve ključne standarde. Takav mora da bude rezultat kada se kontinuirano vredno radi.
U promeni načina rada i svesti zaposlenih mnogo nam je pomoglo učešće u brojnim projektima. Zahvaljujući njima dobili smo priliku da se učitelji i nastavnici stručno usavršavaju, kasnije primenjuju savremene metode učenja, ali smo i dobili dosta opreme i savremenih učila. Postali smo model škola za inkluziju, imamo razvijenu saradnju sa školama u Norveškoj, Italiji, Češkoj i Rumuniji. Prilikom brojnih studijskih poseta videli smo kako se radi u svetu i to i primenili, kaže direktor Pavlović.
Učionice u kojima đaci gledaju jedni drugima lice, a ne leđa, ukrašene su njihovim radovima. Među nastavnicima se razvio projektni način razmišljanja, a kod učenika preduzetnički duh. Novcem zarađenim na đačkim prazničnim bazarima oplemenjuje se prostor, pa je svaki kutak veselih boja i proizvodi dobro raspoloženje. Uspeli su i onome što mnogima nije pošlo za rukom – da se uglavnom uči na časovima i da škola bude podsticajno okruženje i za vaspitanje i za obrazovanje.
Malo je, na žalost, takvih škola. Većini osnovnih i srednjih škola u gradu prosvetni inspektori dali su dvojke, koje po pravilniku ne predstavljaju prelaznu ocenu. Prva tehnička škola dobila je jedinicu ne uspevši da ispuni ni polovinu zahteva. Direktorka ove ustanove Biljana Šipovac tim povodom kaže:
- Od škola se zahteva da rad prilagode svakom učeniku, ali se isti aršin nije primenjivao kada je u pitanju vrednovanje samih ustanova. Smatram da je teško iste zahteve postaviti pred osnovne i pred srednje škole i na isti način ocenjivati gimnazije i srednje stručne škole. Nije logično i isti „prag” postaviti pred školu koja ima više od 1.400 đaka i neku koja ima svega 300. Škole, jednostavno, imaju različite potrebe. Pored toga, srednje stručno obrazovanje je jako skupo. U situaciji kada novca nema, često smo stavljeni pred izbor da li da kupujemo stolice ili sredstva za praktičnu nastavu. Smatram da je ovo drugo važnije, jer mi đake pripremamo da za rad.
Zamereno nam je i što se nastava iz stručnih predmeta ne izvodi u skladu sa savremenim zahtevima, ali treba znati i to da se na fakultetima koje nastavnici završavaju ne uči ni didaktika, ni metodika, ni razvojna psihologija, a da nema dovoljno seminara za ove nastavnike, niti dovoljno novca da odlaze na nekolicinu postojećih, kaže Biljana Šipovac.
Po njenom mišljenju u stručnim školama postoje časovi na kojima je teško đake učiti kroz igru. Zahtevati od nastavnika da kroz igru pokazuje deci kako da leme – apsurdno je.

Učenje najveći problem

Prosvetni savetnici su u skladu sa pravilnikom ocenjivali sedam različitih oblasti – školski program i godišnji plan rada, obrazvna posignuća, podršku učenicima, atmnosferu, rukovođenje, resurse, a naročitu pažnju obraćali su na način učenja. Bilo im je bitni da li nastavnici primenju odgovarajuće metode i različite tehnike učenje, prilagođavaju li rad svakom đaku, na koji način ocenjuju, dozvoljavaju li učenicima da diskutuju, ima li posebnih časova propitivanja i, što je najvažnije, da li se proces učenja odvija na samom času ili zahteva sate rada kod kuće.
Ispostavilo se da je i đacima i školama najveći problem učenje.
- Škole su najviše podbacile u onome što im je osnovna funkcija, a to je obrazovanje i vaspitanje učenika. Da bi se dobila prelazna ocena, trebalo je ispuniti polovinu takozvanih ključnih standarda, a svi oni su se upravo odnosili na rad sa učenicima.
Naša obaveza bila je da u svakoj školi, pre nego što damo ocenu, obiđemo 40 odsto svih nastavnika, pogledamo dokumentaciju, porazgovaramo sa roditeljima i nasumično izabranim učenicima iz svakog odeljenja.
Pokazalo se, na žalost, da je u većini škola dominantan način rada sa učenicima predavanje eks katedra, koje đaci slušaju ili ne, da postoje posebni časovi propitivanja i da deca, umesto u školi, mahom uče kod kuće. Dešava se i da tamo gde deca postižu odlične rezultate oni nisu odraz rada nastavnika, već učenja na privatnim časovima, kaže Goran Joksimović, savetnik u Školskoj upravi.
Vrednovanje škola pokazalo je da su učitelji znatno uspešniji od nastvnika u primeni novih metoda učenja. Tokom prva četiri razreda deca mnogo više uče tokom nastave nego kod kuće, što bi, smatraju u Školskoj upravi, trebalo da bude ideal svake obrazovne ustanove.
Nastavnici na ovo najčešće odgovaraju da je u nižim razredima lakše pošto je gradiovo manjeg obima, a zbog manjeg broja časova lakše je organizovati i dodatne aktivnosti. U nekim školama žale se i da su više ocenjivani nedostaci u papirologiji nego sama nastava.
- Neshvatljivo je na koji način je vršeno ocenjivanje. Savetnici koji su bili na mom času hvalili su bogzna kako način rada, a onda je u izveštaju stigla poptpuno drugačija ocena, kaže nastavnik iz jedne od kragujevačkih srednjih škola.
Na ocene koje su škole dobile mnogo primedbi imaju i u Uniji sindikata prosvetnih radnika.
- Način na koji se vrednovanje sprovodi je neopevana glupost. Uzeti su standardi iz razvijenih zemalja, konkretno iz Holandije, i bukvalno prepisani i sada se od naših škola zahteva da ih ispune. To je kao da nekome bez noge tražite da trči maraton. Više se gleda dokumentacija nego suština, povrh svega dešava se da čas engleskog, na primer, ocenjuje nastavnik fizike. Na posletku treba reći i to da su ocene ispolitizovane i da nisu merilo rada niti kvaliteta neke škole, kaže Milan Jevtić, iz Unije sindikata prosvetnih radnika. On savetuje roditeljima da se prilikom upisa dece na njih uopšte ne obaziru.
Ipak, takve kakve jesu ocene će ostati zabeležene, škole će, baš kao i đaci kada dobiju keca, dobiti šansu da se poprave, kako bi u sledećem krugu imale bolji skor, mada za neuspeh nisu predviđene kazne, niti za uspeh nagrade.

Izvor: Kragujevačke novine

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*