Prva škola bez ponavljača

dr-skola-dragojlo-dudic4-21_620x0

Obrazovna ustanova „Dragojlo Dudić“ u beogradskom naselju Mali Mokri Lug obeležila vek i po postojanja. Inicijativa „Novosti“, da se ukine ponavljanje trajala godinama
OSNOVANA ukazom knjaza Mihaila, Osnovna škola „Dragojlo Dudić“ u beogradskom naselju Mali Mokri Lug ove godine slavi vek i po postojanja! Od tada, kroz njene učionice prošlo je na hiljade đaka. Sadašnjih i prošlih, lekara, profesora, pravnika, novinara… Iako sa ozbiljnom tradicijom, inovativnim potezima u obrazovanju, ovo je i ustanova koja je tek pre tri godine izbacila „čučavce“, a ni dan-danas nema fiskulturnu salu.

Pre 50 godina proglašena je za avangardnu, jer se jedina odazvala neobičnoj akciji „Večernjih novosti“ za – školu bez ponavljača. Uz 2.500 dopunskih časova, nijedan đak nije imao slabu ocenu na kraju školske godine i narednih šest koliko je trajao eksperiment. Ni danas u „Dragojlu Dudiću“, koja nosi ime po zemljoradniku, piscu i revolucionaru, nema ponavljača, mnogi učenici osvajaju medalje na gradskim i republičkim takmičenjima, slikaju, igraju, trče… Ipak, neki problemi sa kojima se škola bori, ne rešavaju se decenijama.

Postavljanjem prvog učitelja Milenka Jovanovića 22. februara 1864. godine, osnovna škola u Malom Mokrom Lugu počela je sa radom. Tada je zgradica kod „Bresta“ brojala 40 đaka, a danas njen pravni sledbenik u Bulevaru kralja Aleksandra – 840 osnovaca u 32 odeljenja. A bilo je godina sa 1.300 učenika na spisku.

U vreme kada je Drago Pantić iz Tuzle došao na mesto direktora škole, od 1964 do 1971. godine, naš list i novinarka Emilija Bogdanović pokrenuli su neobičnu inicijativu da se „ukine ponavljanje u školama“.

- Stručna javnost, pa i kolektiv naše škole, strašno su se protivili tome, ali ja sam bio oduševljen tom idejom – seća se Pantić. – Bili smo prva, a na kraju i jedina škola koja je ušla u taj eksperiment. Tolika konzervativnost stručnog kadra, terminologija poput „raspuštene bande, pustahija, kukolja i neznalica“, čini se ni do danas se ne menja. Slabe ocene, loši đaci, sramota su za profesore. Šest godina radili smo na tom eksperimentu. Održali smo nekoliko hiljada prekobrojnih časova.

Kako Pantić priča, te 1968. godine bilo je 360.000 ponavljača u Jugoslaviji, a psiholozi su radili ozbiljne studije o štetnosti gubljenja godine. Uvedena je nastava uz pomoć televizije, biblioteka uvećana pet puta.

- I danas sam protiv ponavljanja i ovakvog sisema gde su profesori gospodari sudbine đaka – priča Pantić. – Kao i u školama i na fakultetima, pre bi trebalo kažnjavati profesore čiji učenici imaju slabe ocene, ili padaju na ispitima. Zbog našeg eksperimenta, proglašavani smo avangardom, ali u isto vreme dok smo bili inovatori, uslovi u kojima su naša deca učila bili su katastrofalni. Tužno je što se mnogo toga ni do danas nije promenilo.

Kao i pre pola veka, prema onome što piše u obraćanju škole vlastima opštine Zvezdara, i danas je najveći san đaka da konačno dobiju fiskulturnu salu i kabinete za nastavu.

FISKULTURNA SALA

NEMANjA Todorović, nekadašnji vukovac svoje škole, pre dve godine se u nju vratio kao profesor fizičkog vaspitanja. Učenici koje smo zatekli usred treninga odbojke, kažu da nije strog ali da je zahtevan.

Na pitanje šta im najviše nedostaje u školi, svi đaci uglas govore „Fiskulturna sala“. Trenutno je ova prostorija, gotovo vek privremena – zagušljiva, oronula i premala.

- Mislim da zaslužujemo barem ono što i naši vršnjaci u drugim delovima Beograda – kaže Anja Jelić, učenica sedmog razreda.

Izvor: Novosti

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*