Ne zna se koliko đaka ne završi školu

skola (2)

Srbija će kao i ostale zemlje EU morati ozbiljno da se pozabave problemom napuštanja školske klupe pre mature

Do četvrtog razreda manje-više sva su deca u učionici na broju, a već od petog razreda kreće osipanje. Najveći broj đaka koji napušta školu jeste sa sela i iz romske populacije – devojčice zbog udaje, najčešće u šestom i sedmom razredu, a dečaci zato što počinju da rade, često u inostranstvu.

U Srbiji ne postoji precizna statistika o „drop autu” iz školske klupe (opšte prihvaćeni termin u svetu), jer se problemom ranog napuštanja škole retko ko bavio. Prema Strategiji razvoja obrazovanja Republike Srbije 2020, osipanje iz osnovnog obrazovanja kreće se između 10 i 15 odsto generacije, s tim što je značajno veće kod dece iz osetljivih grupa. Gimnaziju ne završi oko 10 odsto upisnih učenika, a procene o ranom napuštanju školovanja u stručnim školama kreću se od 2,3 do čak 30 odsto.

Da prosvetne vlasti imaju nameru da ovakvo stanje promene, što je takođe i jedan od zahteva Evropske unije za svoje zemlje članice, govori i činjenica da je pri Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) upravo formirana Komisija za rano napuštanje obrazovanja.

– Jedan od prioriteta NPS-a u narednom periodu biće i praćenje osipanja đaka iz školskog sistema, a prema nekim podacima, to osipanje u jednoj generaciji jeste od 10 do 20 odsto. Pošto baratamo različitim i starim podacima, tim povodom je urađeno i istraživanje čiji će rezultati biti uskoro objavljeni i zahvaljujući kojima ćemo tačno znati koje su to opštine u kojima je najveće napuštanje obrazovanja – kaže dr Desanka Radunović, predsednica NPS-a.

Ova profesorka Matematičkog fakulteta kaže i da siromaštvo stvara sve više problema kada je u pitanju redovno pohađanje nastave. Poslednji podaci Evropske komisije pokazuju da oko 5,5 miliona mladih u Evropskoj uniji prekida obrazovanje tokom srednje škole. Oni teško pronalaze posao, uglavnom se vode kao nezaposleni i zavise od socijalne pomoći. Zato je EK zacrtala plan po kojem će se u Evropi 2020. godine stopa ranog napuštanja škole smanjiti na ispod 10 odsto.

Trenutni prosek u zemljama članicama EU jeste 12,7 odsto ili 14,4, u zavisnosti od toga koji se podaci koriste. Ovi brojevi, međutim, maskiraju značajne razlike među zemljama, jer su na primer, Španija, Malta, Portugalija, bliže broju od 30 odsto mladih koji napuštaju školovanje, dok su zacrtani cilj od 10 i manje odsto već postigle Austrija, Češka, Finska, Litvanija, Luksemburg, Poljska, Slovačka, Slovenija…

Biljana Radosavljević, član NPS-a i predsednik UO Pedagoškog društva Srbije, kaže da su članovi novoformirane komisije već bili u poseti kolegama u Holandiji, zemlji koja je za kratko vreme uspela da gotovo prepolovi stopu osipanja dece. Promenom državnog kursa i primenom fleksibilnog pristupa vraćanja učenika koji su digli ruke od škole, ova stopa je sa 15,5 odsto 2010. godine, već u 2012. spala na 8,8 odsto.

Kako to rade u Holandiji? Prema rečima Biljane Radosavljević, koja je o tome informisala i članove NPS-a, čim dete pođe u školu, dobija identifikacioni broj pomoću kojeg se prati da li kasni na časove, da li beži iz škole… Ovaj broj učenik zadržava do kraja školovanja, bez obzira na to da li menja školu, opštinu ili region. U svakoj opštini postoji službenik za izostanke, a pri resornom ministarstvu kancelarija u kojoj se na nedeljnom nivou detektuje prisustvo u učionici.

Vodi se računa i o takozvanim luksuznim izostancima, za koje se pretpostavlja da i u Srbiji ima poprilično (reč je o slučajevima kada se dete uzima sa nastave, a nije raspust). Ako je to učestalo u jednoj porodici, onda čak i carinik ima pravo da proverava gde je dete pošlo i zašto je direktor škole odobrio molbu roditelja.

Postoje i takozvane tajm aut škole, u koje neko vreme idu učenici isključeni iz redovnog sistema, a u kojima postoji i društveno koristan rad. Aktivan je i sistem podrške preko opština, a i svaka škola može da napravi sopstveni plan podrške.

Ukoliko sve ostalo ne pokaže uspeha, deca mogu čak i krivično da odgovaraju ako naprave između 12 i 60 izostanaka, a novčana globa za roditelje jeste 300 evra. S druge strane, škola koja uspe da sačuva dete pod svojim okriljem, može od resornog ministarstva da dobije stimulaciju u vrednosti od 2.000 evra po đaku.

Šta će od ovih koraka biti primenjeno u Srbiji, znaće se na jednoj od narednih sednica NPS-a, na kojoj konačno očekujemo i preciznu mapu napuštanja školovanja za sve regione u Srbiji.

Izvor: Politika

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*