Štednja preko leđa najsiromašnijih

novcanik

Još pre nego što su poplave napravile štetu koja se inicijalno procenjuje na jednu do dve milijarde evra, Vlada Srbije je pred sobom imala cilj da javnu potrošnju smanji za 400 miliona evra, kako bi deficit i javni dug počela da vraća u održive okvire.
Sa dodatnim troškovima zbog poplava i opasnošću da zbog njih ove godine nećemo ni imati privredni rast, stezanje kaiša će očigledno morati da bude još veće.

Do sada je na republičkom nivou urađeno relativno malo, te se glavni udari na džep građana očekuju u drugoj polovini godine, kada na snagu stupi smanjenje plata za 10 odsto u javnom sektoru, uvođenje platnih razreda i skoro sigurno smanjenje penzija od jeseni. U međuvremenu, primat u popravljanju bilansa preuzele su lokalne samouprave, koje su spas od smanjenih davanja iz budžeta pronašle u podizanju poreza na imovinu građana. Osim toga, neke su, na čelu sa Beogradom, lek pronašle u ukidanju svih javnih usluga i socijalnih davanja koja nisu obavezna, a puno ih koštaju.

Tako je beogradska lokalna vlast odlučila da svoje najsiromašnije penzionere liši novčane pomoći od 5.000 dinara, koju su sve do ove godine redovno dobijali na svaka tri meseca. Mada 1.300 dinara, koliko je to izlazilo na mesečnom nivou, mnogim građanima ne deluje previše, najstarijima koji dobijaju manje od 20.000 dinara penzije – nekad i mnogo manje – ovaj novac je bio od egzistencijalnog značaja.

Gradonačelnik Siniša Mali odlučio je da ukine i novac za Svratište za decu, koje brine o mladim beskućnicima, zatim pomoć za samostalan život odraslima i starijim licima sa invaliditetom, pravo na povremenu pomoć deci bez roditeljskog staranja, učenicima i studentima i đacima sa smetnjama u razvoju. Pravila su promenjena i za roditelje sa trojkama, četvorkama, petorkama, šestorkama i duplim blizancima, koji će sada moći da dobiju pomoć samo jednom godišnje i to 80 odsto od visine prosečne zarade.

Zaposlenim porodiljama je smanjena pomoć sa 50.000 dinara na 20.000, a nezaposlenim sa 20.000 na 10.000.

Objavljeno je i da Grad razmišlja da studentima i penzionerima ukine povlašćeni status u gradskom prevozu, tako da će oni verovatno skuplje plaćati mesečne karte, a pitanje je i da li će opstati odluka da stariji od 65 godina samo po simboličnoj ceni jednom godišnje overavaju legitimaciju.

Štednja o trošku najugroženijih izazvala je oštre kritike javnosti i brojne satirične komentare, ali najviše čudi u kakvom je ona kontrastu sa predizbornim obećanjima aktuelne vlasti.

I dok je glavni grad brzo posle izbora smatrao da je najbolji način za štednju da se smanje socijalna davanja, republička vlast je odlučila da joj to bude poslednji izbor. Tako je premijer Aleksandar Vučić rekao da se o smanjenju penzija neće razgovarati sve do oktobra, a da do tada cela vlada mora da radi na povećanju efikasnosti u drugim oblastima.

Prvo među njima je ukidanje solidarnog poreza i smanjenje plata za 10 odsto u javnom sektoru. Ova mera će najviše pogoditi srednji sloj, odnosno profesore, lekare, policajce i druge, pri čemu će, za razliku od solidarnog poreza koji se naplaćivao onima sa platama višim od 60.000 dinara, smanjenje obuhvatiti sve u javnom sektoru, osim onih na minimalcu.

Osim uvođenja platnih razreda koji bi takođe trebalo da smanje masu zarada iz budžeta, kada dođe oktobar, na red će doći i penzije. Ministar finansija Lazar Krstić je već najavio njihovo smanjenje, zbog čega ga je odmah kritikovao prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić, a kako je rekao sam Vučić, i ministarka Kori Udovički takođe smatra da će penzije morati da budu smanjene.

Konačno, radi podsticanja novih investicija, biće promenjen i Zakon o radu, što znači manje otpremnine, a ako budu usvojeni sve glasniji zahtevi poslodavaca, i manje plate tokom bolovanja i godišnjih odmora.

izvor: Danas

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*