Umeju naši klinci i da mućnu glavom

pisa-testiranje-bg1
Đaci u Srbiji konačno su u samom svetskom vrhu! Prema komparativnoj analizi rezultata poslednjeg PISA istraživanja, na skali koja meri relativan učinak u rešavanju problemskih zadataka, naši petnaestogodišnjaci su na trećem mestu, odmah iza vršnjaka iz Koreje i Japana.

Tako bar stoji u specijalnom izveštaju, koje je upravo objavio Direktorat za obrazovanje OECD-a, organizator ovog najvećeg međunarodnog skeniranja kvaliteta obrazovnih sistema.

Da ne bi bilo zabune, radi se o analizi onog istog, poslednjeg PISA testiranja iz 2012. godine, čiji rezultati su objavljeni na kraju prošle godine. U samim rezultatima ništa se, naravno, nije promenilo, odnosno oni i dalje ukazuju na to da daleko zaostajemo za svetom, da u obaveznoj osmogodišnjoj školi učenike kljukamo znanjima s kojima ne znaju šta će i da država hitno mora preduzeti mere da se to zaostajenje smanji, kako bi iz osmoljetke deca izlazila pripremljena za život i dalje školovanje.

Ali, gledano šire, to jest ako se uzmu u obzir sva PISA testiranja u kojima smo učestvovali, onda se može izvući zaključak i da napredujemo, ali je taj napredak takav da će nam, ovim tempom, trebati četvrt veka da stignemo države u kojima deca znaju zašto idu u školu. Jer, Srbija je u svim ispitivanim oblastima na četrdeset i nekom mestu od 65 učesnika, sa rezultatima koji su daleko ispod proseka.

E sad, s obzirom na to da svi ovi podaci i dalje stoje, analiza prema kojoj smo naprasno briljirali naravno da se u prvi mah čini protivurečnom, te je stoga valja podrobnije objasniti.

Naime, pored matematičke, jezičke i naučne pismenosti, na poslednjem PISA istraživanju jedan broj učenika (u našoj zemlji polovina) rešavao i problemske zadatke, za koje je bilo potrebno predmetno nezavisno, ali kreativno i kritičko razmišljanje. Stručna javnost u Srbiji je pre samog testiranja i polagala nade baš u taj novi segment, s obzirom na to da su ove zadatke učenici radili na računaru, a prema nekim pokazateljima naši petnaestogodišnjaci su na tom polju veštiji od većine svojih vršnjaka u svetu.

U ranije objavljenim analizama PISA 2012 pokazalo se da su te nade bile jednim delom i osnovane. Dok po matematičkim kompetencijama za svojim vršnjacima u zemljama OECD-a zaostaju godinu dana, po jezičkim nešto više, a po naučnim čak godinu i po, u rešavanju problema taj zaostatak je pola godine. Međutim, posle pojedinačnih analiza svakog segmenta PISA istraživanja, njegovi organizatori upustili su se i u pomenutu komparativnu analizu, te su objavili i skalu koja meri relativan učinak u rešavanju problemskih zadataka, a na njoj smo se konačno i mi našli u samom vrhu.

Pojam „relativan“, koji u nazivu nosi upravo objavljena skala postignuća, a koja nas je dovela do visokog trećeg mesta, najbolje se objašnjava ako se uzme u obzir da se do tih podataka došlo poređenjem, prvo rezultata pojedinačnih segmenata u jednoj zemlji, a zatim i sa drugima. Drugim rečima, prema svim pokazateljima iz prva tri segmenta testiranja, moglo se očekivati da naši učenici problemske zadatke urade mnogo gore. Međutim, u poređenju sa učenicima iz drugih zemalja, koji su po matematičkoj, jezičkoj i naučnoj pismenosti po rezultatima slični našim, učenici iz Srbije su u rešavanju problema mnogo bolji.

U ovom specijalnom izveštaju organizatori PISA ovakve rezultate objašnjavaju time da to što učenici pokazuju dobre rezultate u testiranju iz školskih predmeta, ne znači i da zbog toga znaju kreativno da rešavaju probleme koje svakodnevni život nosi. Preneto na naš „svetli primer“, visoko mesto na skali relativnog učinka u rešavanju problema znači da, iako naši klinci ne znaju da primene još malo pa ništa od onog što uče u školi, u rešavanju svakodnevnih životnih problema ipak se dobro snalaze.

Umesto naravoučenija čini se da najbolje pristaje tvrdnja našeg čoveka, a vrhunskog svetskog naučnika Dejana Ilića: u svakom đaku u Srbiji čuči jedan mali Ajnštajn, samo ga treba zagolicati. Kako? E, na kreatorima obrazovne politike u našoj zemlji je da to smisle, a onda i donesu odluke.

Danica Devečerski

 

Statistika je čudo

Kao i u ostalim segmentima PISA istraživanja, i u rešavanju problema bilo je šest nivoa postignuća. Postignuća prvog i drugog nivoa u domenu su funkcionalne nepismenosti, treći i četvrti smatraju se prosečnim, a peti i šesti iznadprosečnim. U najbolje plasiranim zemljama u ovom segmentu bi funkcionalno nepismenih u razredu od 30 učenika bilo troje, u najlošije plasiranim i više od polovine, a kod nas devetoro, kao i u većini zemalja. S druge strane, najbolje plasirane zemlje u jednom razredu imaju desetoro iznadprosečno sposobnih učenika za rešavanje problema, a veliki broj zemalja – među kojima smo i mi, u jednom razredu ima od dvoje do petoro ovakvih učenika. U najlošije plasiranim državama – niti jednog.

Izvor: Dnevnik

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*