Умеју наши клинци и да мућну главом

pisa-testiranje-bg1
Ђаци у Србији коначно су у самом светском врху! Према компаративној анализи резултата последњег ПИСА истраживања, на скали која мери релативан учинак у решавању проблемских задатака, наши петнаестогодишњаци су на трећем месту, одмах иза вршњака из Кореје и Јапана.

Тако бар стоји у специјалном извештају, које је управо објавио Директорат за образовање ОЕЦД-а, организатор овог највећег међународног скенирања квалитета образовних система.

Да не би било забуне, ради се о анализи оног истог, последњег ПИСА тестирања из 2012. године, чији резултати су објављени на крају прошле године. У самим резултатима ништа се, наравно, није променило, односно они и даље указују на то да далеко заостајемо за светом, да у обавезној осмогодишњој школи ученике кљукамо знањима с којима не знају шта ће и да држава хитно мора предузети мере да се то заостајење смањи, како би из осмољетке деца излазила припремљена за живот и даље школовање.

Али, гледано шире, то јест ако се узму у обзир сва ПИСА тестирања у којима смо учествовали, онда се може извући закључак и да напредујемо, али је тај напредак такав да ће нам, овим темпом, требати четврт века да стигнемо државе у којима деца знају зашто иду у школу. Јер, Србија је у свим испитиваним областима на четрдесет и неком месту од 65 учесника, са резултатима који су далеко испод просека.

Е сад, с обзиром на то да сви ови подаци и даље стоје, анализа према којој смо напрасно бриљирали наравно да се у први мах чини противуречном, те је стога ваља подробније објаснити.

Наиме, поред математичке, језичке и научне писмености, на последњем ПИСА истраживању један број ученика (у нашој земљи половина) решавао и проблемске задатке, за које је било потребно предметно независно, али креативно и критичко размишљање. Стручна јавност у Србији је пре самог тестирања и полагала наде баш у тај нови сегмент, с обзиром на то да су ове задатке ученици радили на рачунару, а према неким показатељима наши петнаестогодишњаци су на том пољу вештији од већине својих вршњака у свету.

У раније објављеним анализама ПИСА 2012 показало се да су те наде биле једним делом и основане. Док по математичким компетенцијама за својим вршњацима у земљама ОЕЦД-а заостају годину дана, по језичким нешто више, а по научним чак годину и по, у решавању проблема тај заостатак је пола године. Међутим, после појединачних анализа сваког сегмента ПИСА истраживања, његови организатори упустили су се и у поменуту компаративну анализу, те су објавили и скалу која мери релативан учинак у решавању проблемских задатака, а на њој смо се коначно и ми нашли у самом врху.

Појам „релативан“, који у називу носи управо објављена скала постигнућа, а која нас је довела до високог трећег места, најбоље се објашњава ако се узме у обзир да се до тих података дошло поређењем, прво резултата појединачних сегмената у једној земљи, а затим и са другима. Другим речима, према свим показатељима из прва три сегмента тестирања, могло се очекивати да наши ученици проблемске задатке ураде много горе. Међутим, у поређењу са ученицима из других земаља, који су по математичкој, језичкој и научној писмености по резултатима слични нашим, ученици из Србије су у решавању проблема много бољи.

У овом специјалном извештају организатори ПИСА овакве резултате објашњавају тиме да то што ученици показују добре резултате у тестирању из школских предмета, не значи и да због тога знају креативно да решавају проблеме које свакодневни живот носи. Пренето на наш „светли пример“, високо место на скали релативног учинка у решавању проблема значи да, иако наши клинци не знају да примене још мало па ништа од оног што уче у школи, у решавању свакодневних животних проблема ипак се добро сналазе.

Уместо наравоученија чини се да најбоље пристаје тврдња нашег човека, а врхунског светског научника Дејана Илића: у сваком ђаку у Србији чучи један мали Ајнштајн, само га треба заголицати. Како? Е, на креаторима образовне политике у нашој земљи је да то смисле, а онда и донесу одлуке.

Даница Девечерски

 

Статистика је чудо

Као и у осталим сегментима ПИСА истраживања, и у решавању проблема било је шест нивоа постигнућа. Постигнућа првог и другог нивоа у домену су функционалне неписмености, трећи и четврти сматрају се просечним, а пети и шести изнадпросечним. У најбоље пласираним земљама у овом сегменту би функционално неписмених у разреду од 30 ученика било троје, у најлошије пласираним и више од половине, а код нас деветоро, као и у већини земаља. С друге стране, најбоље пласиране земље у једном разреду имају десеторо изнадпросечно способних ученика за решавање проблема, а велики број земаља – међу којима смо и ми, у једном разреду има од двоје до петоро оваквих ученика. У најлошије пласираним државама – нити једног.

Извор: Дневник

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>