Male plate najpogodnije za otkaze

4-biba
Novi Zakon o radu stupio je na snagu, a glavno pitanje svako je kako će se deliti otkazi i kakva su prava radnika.Da bi radnici bili proglašeni tehnološkim viškom, najpre gazda ima obavezu da utvrdi razloge prestanka potreba za radom zaposlenih kao osnov proglašenja tehnološkog viška, odnosno da istakne da li su u pitanju ekonomske, tehnološke ili organizacione promene. Odluku donosi direktor ili Upravni odbor. Programom za utvrđivanje tehnološkog viška mora biti utvrđen i ukupan broj zaposlenih, kvalifikaciona struktura, godine starosti i staž radnika koji su višak i poslovi koje obavljaju. Mora se istaći kriterijum za utvrđivanje viška, obezbediti novac za otpremnine, utvrditi rok u kojem će radni odnos biti raskinut, a on može biti najmanje 30 dana a najviše 90.

Taj program poslodavac ima obavezu da stavi na vidno mesto, najčešće oglasnu tablu, da bi se zaposleni s njim upoznali. Primerak programa dostavlja se sidnikatu u firmi, ali i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u čijoj je nadležnosti davanje zvaničnog mišljenja na program kao i dalje radnje u vezi s pravima otpuštenog radnika. Pri tome, radnici ne treba da se zavaravaju da se sindikati mnogo pitaju, odnosno da veruju da oni nekog mogu „spasti” i sačuvati mu radno mesto. U ovom slučaju sindikat samo daje svoje mišljenje, koje poslodavac može uvažiti, ali i ne mora. Dakle, i pored mišljenja sindikata, poslodavac može na kraju sam odlučiti o tome ko će biti proglašen za tehnološki višak a ko ne, ali može i prihvatiti sugestiju ukoliko smatra da je ona opravdana.

Gazdi je mnogo važnija Nacionalna služba za zapošljavanje jer od nje dobija zvanično mišljenje na program. U tom mišljenju, zapravo, radnici dobijaju „uputstvo” šta im valja činiti nakon što dobiju otkaz na osnovu tehnološkog viška. Tu, između ostalog, stoji da osnovica za utrvrđivanje visine novčane nadoknade kod NSZ-a jeste prosečna zarada, odnosno plata ili naknada zarade radnika koju je imao u poslednjih šest meseci pre otkaza. Novčana nadoknada ne može biti viša od 160 odsto niti niža od 80 odsto minimalne zarade, odnosno minimalca.

Kada su otpremnine u pitanju, one se sada plaćaju samo za period proveden u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca. Za utvrđivanje visine otpremine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca, kao i kod lica povezanih s poslodavcem u skladu sa zakonom. Važno je, i zakon to precizira, da se promena vlasništva nad kapitalom ne smatra promenom poslodavca u pravu na otpremine, što znači da zaposleni čije je preduzeće prodato i koji su dobili novog većinskog privatnog vlasnika, pod uslovom da nisu menjali firmu i da nisu već dobili otpremninu, imaju pravo na otpremninu na celokupan radni staž.

Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod kog radnik ostvaruje pravo na otpremninu. Pre izmene zakona otpremnina nije mogla biti niža od zbira trećine zarade zaposlenih za prvih deset godina radnog staža i četvrtine zarade za svaku narednu.

Zbog toga su se radnici većinom opredeljivali za to da na ime otpremnine uzmu 200 ili 300 evra, koliko im je gazda po pravilu nudio, nego da čekaju obračun svoje zarade, koja je često bila manja od onoga što mogu prvom ponudom dobiti. Pošto ni sada svi zaposleni nemaju u ugovoru o radu socijalni program, odnosno otpremninu u slučaju otkaza, zakon utvrđuje da ona ne može biti manja od trećine bruto zarade svakog radnika pojedinačno, ali ne ograničava da ona bude veća. Dakle, zakon propisuje minimum, a na gazdi je da najmanje toliko ispoštuje, ali može, ukoliko ima novca, da da i više, a koliko će to biti – zakon ne ograničava.

Svaki radnik koji će biti proglašen tehnološkim viškom, ali tek kada poslodavac ispuni sve uslove za utvrđivanje programa viška radnika, može sam izračunati koliko mu novca od gazde pre odlaska sleduje. Tako, primera radi, ako radnik sada ima bruto zaradu 40.000 dinara i pet godina radnog staža, za svaku godinu pripada mu otpremnina od 33,33 odsto, odnosno 13.332 dinara po godini staža, što ukupno daje 66.660 dinara. Radi se o jednostavnoj matematici: od bruto zarade izračuna se 33,33 odsto, to se množi s ukupnim godinama staža, a zbir je otpremnina na koju može računati.

Lj. Malešević

 

Otpremnina prema zaradi i godinama staža

 

Bruto zarada Radni stažradnika Minimalni procenat otpremnine Po godini staža Ukupno
40.000 5 33,33 13.332 66.600
40.000 10 33,33 13.332 132.320
60.000 5 33,33 20.000 100.000
60.000 10 33,33 20.000 200.000
80.000 5 33,33 26.664 133.320
80.000 10 33,33 26.664 266.640

 

Novci i od Nacionalne službe

Mišljenje NSZ-a je izuzetno važno jer kada radnici ostanu bez posla, oni u određenom periodu mogu preko NSZ-a ostvarivati svoja prava, od mesečne novčane nadoknade, zdravstvenog osiguranja do uplate penzijskih doprinosa. Koliko će radnici uz novčanu nadoknadu i plaćene doprinose biti na evidenciji NSZ-a zavisi od godina staža koje imaju u trenutku kada dobijaju otkaz. Tako, novčanu nadokanadu od tri meseca dobijaju oni radnici koji imaju do pet godina staža. Ukoliko imaju između pet i 15 godina staža, stiču pravo na novčanu nadoknadu od pola godine, a ako imaju od 15 do 25 godina, novac od NSZ-a primaju devet meseci. Godinu dana novčane nadoknade i plaćene zdravstvene i penzione doprinose dobijaju radnici koji imaju više od 25 godina staža. Izuzetno, novčana nadoknada pripada nezaposlenom dve godine ukoliko mu do sticanja prava na penziju nedostaje samo dve godine radnog staža.

Izvor: Dnevnik

 

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*