I škole na dobošu

OS-Svetozar-Markovic01sasa

Zbog ogromnih dugova prema zaposlenima i za grejanje, koje grad godinama ne izmiruje, svim kragujevačkim školama preti blokada računa, a u OŠ „Svetozar Marković” izvršitelji su već popisali deo imovine

Kragujevac – Školsko zvono ovde više ne zvoni za početak ili kraj časa, već na uzbunu. Kragujevačka prosveta je pred finansijskim kolapsom, dugovi prema zaposlenima i za komunalije su ogromni, a lokalna samouprava nije u stanju da izmiri svoje obaveze, pošto je gradski budžet – prazan. Ukoliko u narednih mesec ili dva grad ne obezbedi sredstva za namirenje dugova, sve kragujevačke škole čeka blokada računa.

To, međutim, nije najveći problem. Krajem prošle sedmice, u ovom gradu desilo se ono što je do sada bilo nezamislivo: zbog dugova, jedna škola je otišla –na doboš.

Prošlog petka, izvršitelji su popisali deo imovine OŠ „Svetozar Marković”. Na dva kabineta za informatiku, sa kompletnom opremom, računarima, štampačima i kopir aparatima, stavljen je – „katanac”, a školi je zabranjeno da raspolaže svojim učilima i uređajima, na koje je, iz predostrožnosti, po zakonu, zalepljeno upozorenje: „Ova stvar je popisana”.

Izvršitelji su popisali imovinu po odluci Osnovnog suda u Kragujevcu, koji je doneo presudu u korist podnosioca zahteva, jednog profesora, kome škola duguje 178.000 dinara na ime naknade za prevoz, pojasnila je direktorka OŠ „Svetozar Marković” Tatjana Marinković.

– Našoj školi je još 31. marta blokiran račun. Od tada od grada nismo dobili nijedan dinar. Tek u petak, kada se sve ovo desilo, grad nam je uplatio nešto više od milion dinara, međutim naš dug prema zaposlenima, po osnovu naknada za prevoz i jubilarne nagrade, i dalje je veliki, oko 4,5 miliona dinara. Profesor koji je dobio presudu je osamdeset prvi na spisku, od ukupno osamdeset šest zaposlenih koji su nas tužili za istu stvar. Ako je sud uvažio njegov zahtev, uvažiće i zahtev ostalih kolega, a mi imamo rok od svega petnaest dana da nađemo novac. Ne mi, nego grad, koji je u obavezi da izmiri ove troškove. Ukoliko se ovaj problem ne reši, naša škola, praktično, neće moći normalno da funkcioniše. U stvari, mi već odavno ne radimo normalno, profesori o svom trošku kupuju flomastere za belu tablu, jer škola više nema para ni za jedan šraf – u dahu nam je ispričala direktorka Marinković.

Zbog duga od oko 25 miliona dinara, ovu školu je tužila i gradska toplana „Energetika”. Kragujevac ima 32 škole, 22 osnovne, osam srednjih i dve specijalizovane, a njihov ukupan dug za grejanje je 600 miliona dinara. Ovdašnje škole duguju još oko 94 miliona dinara za struju i više od 21 milion za gas. Obaveze su se nagomilale, jer grad godinama nije plaćao račune.

– Morali smo da podnesemo tužbe, kako računi ne bi zastareli. Da je grad bar nešto plaćao, mi to ne bismo učinili – naveo je portparol „Energetike” Miloš Anđelković.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije u Kragujevcu Milan Jevtić kaže da je u ovom gradu, zbog neodgovornog ponašanja nadležnih, ugrožen ceo prosvetni sistem. Za katastrofalno stanje u školama, prema njegovom mišljenju, podjednako su odgovorne obe uprave, i gradska i školska uprava Kragujevac.

– I u jednoj i u drugoj upravi sede političari, grade karijere, a ne bave se svojim poslom. Umesto da su se dogovorili kako da se reše nagomilani problemi, zajedno su iskopali grobnicu za kragujevačku prosvetu. Nadležni treba da budu smenjeni, a neko mora da ih pozove i na odgovornost. Ukupan dug škola, ne samo prema zaposlenima i za komunalije, nego i po drugim osnovama, veći je od milijardu dinara. Nisam siguran da celokupna školska imovina vredi toliko – rezigniran je bio Jevtić, upozorivši da bi, ukoliko se brzo ne pronađe rešenje za finansijske probleme obrazovanih ustanova u ovom gradu, kragujevački đaci ove jeseni mogli da odu na „neplanirani raspust”.

Finansijski problemi su se javili pre nekoliko godina, kada je obavezu „servisiranja” materijalnih troškova škola država prenela na lokalne samouprave. Ta odluka je, međutim, bila samo formalne prirode, budući da je Ministarstvo prosvete i dalje izdvajalo sredstva za potrebe održavanja i nabavke opreme. Računi opština i gradova postali su samo dodatni, možda nepotrebni „filteri” kroz koje je morao da prođe „državni” novac namenjen obrazovnim ustanovama.

Zbog smanjenog priliva novca u budžet, ali i neodgovornog vođenja gradskih finansija, ovaj problem se u Kragujevcu manifestovao više nego u bilo kom drugom gradu u Srbiji.

– Država je redovno uplaćivala novac ovdašnjoj lokalnoj samoupravi, ali grad tri ili četiri godine nije izmirivao račune za komunalije. Gde je završio taj novac, ja stvarno ne znam – izjavio je načelnik Školske uprave Radojko Damjanović, dodavši da je Ministarstvo prosvete upoznato za stanjem u kragujevačkoj prosveti.

U Sekretarijatu za obrazovanje su nam rekli da su se povodom finansijskih problema u školama u više navrata obraćali „čuvarima trezora”, ali da od njih, osim u jednom slučaju, nisu dobili nikakav odgovor. „U svakom gradu ima problema, ali nigde ovakvih kao u Kragujevcu”, u poverenju su nam rekli naši „anonimni” sagovornici, informišući nas da u Sekretarijatu za obrazovanje niko nije ovlašćen da daje zvanične izjave.

Brane Kartalović

———————————————————–

Novog većnika sačekale (ne)prilike

Na zvanične izjave gradskih čelnika moraćemo, po svemu sudeći, još da sačekamo, budući da je početkom ove sedmice, u sklopu političke rekonstrukcije kragujevačke vlasti, došlo do promena i u Gradskom veću. Jedna od njih odnosi se i na resor obrazovanja. Umesto Dragoslava Miloševića, na mesto člana Gradskog veća zaduženog za obrazovanje, kulturu i informisanje, ovog ponedeljka imenovan je Zoran Rajović. „Stari” većnik nije bio raspoložen za razgovor, a „novom” će trebati vremena da se upozna sa (ne)prilikama u prosveti.

Izvor: Politika

 

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*