Смањење плата и пензија једна од десет мера штедње

vujovic

Смањивање плата и пензија само је једна од десет мера штедње, рекао је за данашњи „Блиц“ министар финансија Душан Вујовић.
„Спровешћемо одмах свих десет мера и рачунамо да ћемо њима, уз озбиљан план за повећање прихода, већ у 2015. години успети да смањимо буџетски дефицит за око 728 милиона евра на годишњем нивоу, а у 2016. години за преко милијарду евра“, истакао је Вујовић.

Вујовић даље наводи да ће умањење зарада свих чији је послодавац држава, као и пензија већих од 25.000 динара, највише у маси утицати да лагано заустављамо тренд раста буџетског дефицита који постоји претходних година.

У пакету мера штедње биће и одлука о замрзавању плата у јавном сектору и пензија, до даљњег, рекао је Вујовић.

Према његовим речима, пензије ће бити смањиване према следећој формули:

„Када се од нето износа одбије 25.000 динара који не подлежу умањењу, разлика до пуног износа множи се са 0,22 и тако добија тачан износ умањења“.

Он је навео пример – ако је пензија 35.000 динара, одбије се 25.000 динара, док се преосталих 10.000 динара помножи са 0,22 одсто и у том случају умањење износи 2.200, а пензија коју ће тај пензионер добијати, износи 32.800 динара.

Плате у комплетном јавном сектору, укључујући ту и јавна предузећа, разне агенције, регулаторна тела, фондове, заводе, умањиће се по другачијој методологији.

„Умањиваће се за 10 одсто све плате преко 25.000 динара“, рекао је Вујовић.

Према тренутно актуелном плану, каже министар, плате преко 100.000 биће умањене за 15-16 одсто, иако постоји идеја да за веће плате умањење буде у већем проценту, односно 20 или 25 одсто.

Вујовић додаје да таква одлука још није донета.

По њему, замрзавање плата и пензија није орочено.

„Сада не можемо да орочимо до када ће важити одлука о замрзавању плата и пензија, али ће она остати на снази онолико дуго колико имамо растући тренд буџетског дефицита и јавног дуга“, оценио је Вујовић.

Остаје, како је рекао министар, на снази и мера забране новог запошљавања у јавном сектору, а која се примењује од почетка ове године.

Озбиљније уштеде очекују се и од рефинансирања актуелних, мање повољних кредита за које се Србија задужила, истакао је Вујовић.

„Мислим да на овај начин могу да се смање трошкови државе за чак две милијарде“, рекао је Вујовић и додао да, иако са тим није сагласан ММФ, он ово види као изузетно сигурну, такозвану тврду меру.

Влада рачуна и на озбиљне уштеде у сектору јавних набавки код јавних предузећа, наводи Вујовић.

„Циљ нам је да тај поступак буде јефтинији и за те форме и за буџет, односно да и домаће фирме имају прилику да под истим условима конкуришу на јавним набавкама као стране“, истакао је Вујовић.

Вујовић је рекао да је план да се озбиљније смање и разни материјални трошкови министарстава и свих осталих буџетских корисника.

Осим мера уштеда, план Владе заснован је и на озбиљнијем приливу буџетских прихода, рекао је Вујовић.

„Уместо повећања пореза, у циљу повећања пореских прихода, повећахемо обим наплате. Ако све фирме које данас раде у сивој зони натерамо да се пријаве, мање ће требати уштеда на другој страни“, рекао је Вујовић.

Буџет је ликвидан, али је потребно реаговати што пре, нагласио је Вујовић.

Они који имају велике земљишне поседе више неће моћи да рачунају на субвенције државе, рекао је Вујовић и додао у вези тога неће бити компромиса.

„Нема више области у којој ћемо давати субвенције од којих немамо ефекте. То се не односи само на ове дотације које су очигледно заостале још из времена социјализма, када смо можда морали да увозимо житарице и остале културе. Сада их имамо довољно за извоз“, рекао је Вујовић.

Зашто би држава давала 20.000 – 30.000 евра неком ко производи за тржиште, каже министар.

„Планирамо да у потпуности променимо однос према субвенцијама“, нагласио је Вујовић.

Министар каже да „ћемо гледати мало“ како то раде у ЕУ, пошто смо ушли у процес евроинтеграција.

„Паметније је дати подстицај оном ко има мало земље, али је спреман да запосли још неког на свом поседу“, сматра Вујовић.

Извор: Нови магазин

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>