Napravljena formula za smanjenje plata i penzija, pogledajte koliko ćete novca primati

smanjanjeplataipenzija_lb

Svaka penzija veća od 25.000 dinara biće umanjena za isti procenat, potvrdio je za „Blic” ministar finansija Dušan Vujović.
U paketu mera štednje biće i odluka o zamrzavanju plata u javnom sektoru i penzija, do daljeg.
Penzije će biti smanjivane prema sledećoj formuli: Kada se od neto iznosa odbije 25.000 dinara koji ne podležu umanjenju, razlika do punog iznosa množi sa 0,22 i tako dobija tačan iznos umanjenja. Na primer, ako je penzija 35.000 dinara, odbije se 25.000 dinara, dok se preostalih 10.000 dinara pomnoži sa 0,22 odsto. U tom slučaju, umanjenje iznosi 2.200 dinara, a penzija koju će taj penzioner dobijati, iznosi 32.800 dinara.

Tri godine za zaokret
- Mere štednje su gotovo spremne, a privodi se kraju i rad na rebalansu. Očekujemo da će se u toku nedelje naći na Vladi, a zatim biti upućen i u skupštinsku proceduru, kaže Vujović, uz opasku da će Vlada, osim rasprave o rebalansu, razgovarati i o predlogu ekonomske politike za naredne tri godine, koliko je, kako kaže, potrebno da se „ovaj brod zaokrene“.
Plate u kompletnom javnom sektoru, uključujući tu i javna preduzeća, razne agencije, regulatorna tela, fondove, zavode, umanjiće se po drugačijoj metodologiji.

- Umanjivaće se za 10 odsto sve plate preko 25.000 dinara – kaže Vujović.
Prema trenutno aktuelnom planu, plate preko 100.000 dinara biće umanjene za 15-16 odsto, iako postoji ideja da za veće plate umanjenje bude u većem procentu, odnosno 20 ili 25 odsto. Ali, takva odluka još nije doneta. Zamrzavanje plata i penzija nije oročeno.

- Sada ne možemo da oročimo do kada će važiti odluka o zamrzavanju plata i penzija, ali će ona ostati na snazi onoliko dugo koliko imamo rastući trend budžetskog deficita i javnog duga – konstatuje Vujović.

- Ostaje – dodaje on – na snazi i mera zabrane novog zapošljavanja u javnom sektoru, a koja se primenjuje od početka ove godine.

Ozbiljnije uštede očekuju se i od refinansiranja aktuelnih, manje povoljnih kredita za koje se Srbija zadužila.

- Mislim da na ovaj način mogu da se smanje troškovi države za čak dve milijarde – kaže Vujović, i dodaje da, iako sa tim nije saglasan MMF, on ovo vidi kao izuzetno sigurnu, takozvanu tvrdu meru.

Deset mera štednje
Smanjivanje plata i penzija samo je jedna od deset mera štednje, kaže Vujović.
- Sprovešćemo odmah svih deset mera i računamo da ćemo njima, uz ozbiljan plan za povećanje prihoda, već u 2015. godini uspeti da smanjimo budžetski deficit za oko 728 miliona evra na godišnjem nivou, a u 2016. za preko milijardu evra. Svakako da će umanjenje zarada svih čiji je poslodavac država, kao i penzija većih od 25.000 dinara, najviše u masi uticati da lagano zaustavljamo trend rasta budžetskog deficita koji postoji prethodnih godina.

Vlada računa i na ozbiljne uštede u sektoru javnih nabavki kod javnih preduzeća.

- Cilj nam je da taj postupak bude jeftiniji i za te firme i za budžet, odnosno da i domaće firme imaju priliku da pod istim uslovima konkurišu na javnim nabavkama kao strane – ističe ministar Vujović.

- Plan je da se ozbiljnije smanje i razni materijalni troškovi ministarstava i svih ostalih budžetskih korisnika.

Osim mera ušteda, plan Vlade zasnovan je i na ozbiljnijem prilivu budžetskih prihoda.

- Umesto povećanja poreza, u cilju povećanja poreskih prihoda, povećaćemo obim naplate. Ako sve firme koje danas rade u sivoj zoni nateramo da se prijave, manje će trebati ušteda na drugoj strani – kaže Vujović.

Budžet je likvidan, ali je potrebno reagovati što pre.

Ukidanje subvencija
- Oni koji imaju velike zemljišne posede više neće moći da računaju na subvencije države – kaže Vujović. Na našu primedbu da će to izazvati veliku reakciju ovdašnjih zemljoposednika, odgovara da oko toga neće biti kompromisa.
- Nema više oblasti u kojoj ćemo davati subvencije od kojih nemamo efekte. To se ne odnosi samo na ove dotacije koje su očigledno zaostale još iz vremena socijalizma, kada smo možda morali da uvozimo žitarice i ostale kulture. Sada ih imamo dovoljno za izvoz. Zašto bi država davala 20.000-30.000 evra nekom ko proizvodi za tržište. Planiramo da u potpunosti promenimo odnos prema subvencijama. Ušli smo u proces evrointegracija. Gledaćemo malo kako to rade oni. Pametnije je dati podsticaj onom ko ima malo zemlje, ali je spreman da zaposli još nekog na svom posedu, bavi se stočarstvom. Detalji ove mere biće poznati ovih dana – otkriva ministar Vujović.

Izvor: Blic

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*