Višak 5. 000 nastavnika

510x320_38607-učionica

U Ministarstvu prosvete sabrali prekobrojne, razlog malobrojna odeljenja, mnogi bez časova ili punog fonda. Najviše predavača likovnog, muzičkog, fizičkog, istorije i geografije. Sindikati imaju brojku od 20. 000.

 Učionice su sve praznije, pa je i na početku ove školske godine gotovo 5.000 nastavnika delimično ili potpuno ostalo bez norme. Ovo pokazuju podaci Ministarstva prosvete, a sindikalne procene kažu da je čak oko 20.000 ili svaki četvrti prosvetar bez punog fonda časova. Zbog sve manjeg broja dece, ove godine je u osnovnim i srednjim školama 175 odeljenja manje nego lane.
 U Ministarstvu kažu i da nijedan čas u dnevniku neće imati 130 nastavnika, slično kao i prethodnih godina. Svi oni primaće, ipak, celu platu, jer para za njihove otpremnine nema. A da apsurd bude veći, za nula časova nedeljno plata se ne umanjuje, dok oni koji drže polovinu časova primaju pola plate, za trećinu fonda – isto toliki deo pune prosvetarske zarade.
Za sve njih, bez obzira na to da li nemaju nijedan čas, drže deset odsto ili imaju pun fond – država plaća sto odsto doprinosa za zdravstveno i penziono osiguranje.
Na ovogodišnjoj listi tehnoloških viškova, kažu u sindikatima, najviše je nastavnika likovnog, muzičkog i fizičkog, geografije i istorije. Prekobrojni učitelji našli su mesto zahvaljujući velikom broju kolega koje su otišle u penziju.
- Ministarstvo u tehnološke viškove računa samo one koji su ostali bez dela norme, a imali su ranije više časova. Tako se dolazi do broja od oko 5.000 kolega. Ali za njih su kao tehnološki viškovi nevidljivi oni koji su od prvog dana primljeni na 20, 30 ili 50 odsto fonda. Takvih je još 15.000 – tvrdi Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika. – Generacije su sve malobrojnije i to je ključni problem. I ove, kao i prošle godine, imamo između 7.000 i 8.000 učenika manje. Deo problema rešen je prirodnim putem, tako što je oko 3.000 kolega otišlo u penziju. Jer samo u prosveti ljudi moraju da se penzionišu kada ispune samo jedan uslov. Ne mogu da čekaju 65 godina, ako već imaju pun staž.
SMANjITI BROJ UČENIKA U ODELjENjIMA
Sa oko 800.000 đaka radi 80.000 nastavnika, što je slično evropskom proseku. Nijedan od kolega ne bi bio prekobrojan kada bismo uveli neke promene. Potrebno je da broj đaka u odeljenjima sa 30 smanjimo na 25, kao i da nastavnici budu angažovani i za celokupno obrazovanje odraslih – predlaže rešenje Dragan Matijević.
U Ministarstvu, kažu, međutim, da je već značajan deo od ukupno 4.780 delimičnih tehnoloških viškova „udomljen“. Konačne podatke još nemaju, jer preraspodela još traje i brojevi se menjaju svakodnevno. Svaki od prekobrojnih prosvetara, u proseku, radio je sa trećinom fonda. Iz prethodnih godina preuzeto je 3.327 tehnoloških viškova, a ovog septembra su im se pridružile još 1.453 kolege. U ukupnom zbiru, najviše prekobrojnih je u Beogradu – 699 i Novom Sadu – 578. Na teritoriji Školske uprave Zrenjanin ih je 522, a Školske uprave Leskovac 389.
Brojevi pokazuju, kaže Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti, da je situacija slična kao i prethodnih godina. Ali, dodaje, i dalje nije iskorenjen problem direktora koji skrivaju slobodna mesta u školama kako bi na njih primili svoje favorite.
- Oni ne prijave Ministarstvu prosvete da je neki kolega otišao u penziju ili se na drugi način oslobodilo neko radno mesto. Kad prođe raspodela tehnoloških viškova, raspišu konkurs i tu prime kandidata koga oni žele – tvrdi Brajković.
Sindikati se, objašnjava njegov kolega Matijević, bore da se tokom cele godine na radna mesta koja se oslobađaju primaju tehnološki viškovi sa takozvane liste B. To su svi oni ljudi kojima nedostaje neki čas, a ne da se na ta radna mesta primaju podobni.
Izvor: Večernje novosti

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>