Затворене школе у чак 40 села

Djaci_U_620x0

Учионице многих осмолетки у унутрашњости Србије остале празне и закатанчене у септембру. Ништа боље није ни у средњем образовању – угашено 189 одељења. Кључни проблеми мали прираштај и миграције.

У МРШЕЉУ, Цркавцу, Љубању, Топлом Долу, Тулару, Медевцу, Пискупову и Црцавцу у септембру није зазвонило школско звоно. Тако је у више од 40 села у Србији. Клупе су остале празне. Нема ђака. Закатанчене школе чекају да се роде и стасају неки нови клинци.

Ако их буде, учитељи ће поново доћи да их уче. Искуство, међутим, показује да се у опустеле учионице ретко враћа дечја граја. Због беле куге црно се пише не само сеоским школама, него и онима у граду. Средњим, као и основним. Само прошле и ове године генерација ученика који су уписали први разред средње школе била је малобројнија за по 7.000 до 8.000 него раније.

И баш зато у средњим школама широм Србије овог септембра угашено је 189 одељења. Није отворено ниједно ново у односу на прошлу школску годину. Највећи данак платили су трогодишњи смерови у средњим стручним школама. Мада, празних клупа остало је и у гимназијама. Само је у медицинским и економским школама гужва таква да се не боје како ће остати без ђака и одељења. Ове године, када се зброје сва одељења средњих школа, од првог до четвртог разреда, има их више од 11.000. Али годинама уназад, сваког септембра било их је више за 200 до 300.

Статистика делује мање драматично када је реч о основним школама: 2014. године угашено је 97, а отворена 92 нова одељења. Основци су „у минусу“ за само пет одељења. Проблем је у томе што су учионице остале празне у селима, а нове отворене у градовима.

РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА МРЕЖЕПРОЈЕКАТ рационалнизације мреже школа започет је пре готово читаву деценију и требало је да буде завршен до 2012. године. Он предвиђа гашење сеоских, издвојених одељења са недовољним бројем ђака, али и градских, матичних школа које имају мање од 400 ученика, ако у кругу од два километра постоји нека друга школе. До данас тај посао није урађен, јер до многих села не постоје ни путеви и зими ђаци не би могли да путују у околна места на часове. Било је и других разлога због којих су школе чуване од гашења.

- Мали природни прираштај, али и миграције из села у град, кључни су проблеми због којих су сеоске школе све празније – каже за „Новости“ Љубиша Антонијевић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја. – То је огроман и притом веома сложен проблем. Тражећи решење за сеоска издвојена одељења матичних основних школа, непрестано се вртимо укруг. Са једне стране, финансијски није одрживо плаћати рад школе која има једног или два ученика. Министарство финансија и Међународни монетарни фонд траже од нас да такве школе угасимо. А са друге стране, када угасите школу, гасите и село. Да би неки људи остали ту, или да бисмо друге вратили пољопривреди и селу, морамо деци да обезбедимо да имају где да уче.

Антонијевић објашњава да Министарство просвете има обавезу да рационализује школску мрежу. А о томе где ће школе бити затворене, а где не, одлучује много фактора. Између осталог и то да ли до села постоји пут, јавни превоз, да ли се смањује број деце која стасавају за школу… Он напомиње и да се издвојена одељења затварају привремено, док нема ђака. Када се појаве деца, школа оживи. Тако је ове године у селу Пуховац крај Александровца стављен катанац на школу, али већ догодине добиће ђаке прваке. Ове године, каже, угашена је и једна цела основна школа, и то градска, сомборска ОШ „21. октобар“. Тамо у кругу од 100 метара постоје чак две друге основне школе, у којима су ђаци наставили да уче.

Али клупе су све празније и тамо где су одељења остала. Процењује се да десет одсто укупног броја ученика попуњава чак око 60 одсто основних школа у Републици. То су оне учионице у којима седи по двоје, троје или петоро ђака. Једна учитељица често брине о ђацима од првог до четвртог разреда, па на сваком часу предаје градиво за различите узрасте. Чак 1.700 одељења у осмолеткама широм Србије има мање од пет ђака. Већина их је у селима. Статистика је драматична и када је реч о броју одељења у којима се школује између шест и десет основаца. Таквих је чак 3.357. Највише одељења која имају до пет ђака има на територији Школске управе Лесковац – чак 300! Али у исто време, они имају и 49 новоотворених одељења овог септембра.

Осим школа у селима, у којима се ђаци броје на прсте једне руке, полупразних учионица има и у школама у којима се учи на језицима националних мањина. Разреди на мањинским језицима ретко се спајају, па није изузетак да учитељица учи по једног ђака.

ПРЕКОБРОЈНИ НАСТАВНИЦИОКО 5.000 наставника на почетку ове школске године било је без пуног фонда часова, показују подаци Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Синдикати кажу да их је чак четири пута више. Неки од њих добили су одмах део норме који им је недостајао, а други и даље раде за 10.000 или 20.000 динара, ако рецимо имају четвртину или половину фонда часова. Чак 133 учитеља и наставника су потпуни технолошки вишак, немају ниједан час, али су просветне власти обећале да они неће остати без посла.

- У Банату су одељења са малим бројем ученика управо ова на језицима мањина – каже Станиша Бањанин, начелник Школске управе у Зрењанину. – На српском језику, чак ни у селима, готово да их нема. У основним школама у нашој школској управи нема смањења одељења. Чак у неким школама имамо повећан број деце обухваћене инклузијом. То једно дете, јер му је потребна посебна пажња учитеља, рачуна се као два ученика, па се онда у збиру чини да је повећан број ученика. Али у средњим школама је остало доста слободних места, па је угашено двадесетак одељења.

Слично је, понегде и горе, у преосталих 16 школских управа. У Зајечарском и Борском округу, на пример, чак 180 истурених одељења, углавном сеоских школа, има мање од десет ученика. Када се рачунају само оне које у сва четири разреда броје до пет ђака – има их 105. Ситуација је слична и у Златиборском округу. Школске 2010/11. уписали су 2.612 првака, годину касније било их је 2.540, па 2.438, лане 2.276, а ове године око 2.100.

И наредне године број одељења у основним и средњим школама мораће да буде смањен. Многе учионице у селима остаће без ђака, а учитељи без посла. И поред стратегија, демографских и образовних, овај процес је незаустављив. Како процењују демографи, после изгубљеног рата за српско село, хитно морамо да почнемо да се боримо за опстанак варошица.

Извор: Новости

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>