ZAŠTO PROSVETU TREBA IZUZETI IZ NAJAVLjENIH MERA VLADE

andric1

Otvoreno pismo Republičkoj vladi

Poštovane dame i gospodo,
Redovi koji slede su sigurno iskrena i, nadam se, argumentovana molba za izuzimanje obrazovne delatnosti iz mera restrikcije koje se već skoro pola godine najavljuju od strane vaše, a i naše Vlade. Mislim da prosvetu u Srbiji treba zaobići kada su najavljene mere u pitanju iz sledećih razloga:
1. Srbiju – zemlju koju volimo i za koju se borimo isto koliko i vi, iz ne baš izgledne ekonomske situacije u kojoj se trenutno nalazi, mogu povući napred samo velika prosvećenost, izuzetan rad i adekvatno i primenjivo znanje – kategorije koje u mnogome zavise od prosvetnih radnika, njihove motivisanosti, suštinske angažovanosti  i objektivne spremnosti da mlade generacije vaspitaju, obrazuju i nadahnu ljubavlju za svoju zemlju, njen opstanak, njen napredak i njen svestrani razvoj.

2.Vaspitači, učitelji, nastavnci, profesori i svi zaposleni u školama i fakultetima – ljudi u čiji se entuzijazam, rad, posvećenost i ljubav prema učenicima i studentima kunu i roditelji i najšira društvena zajednica, su decenijama na samom dnu društvene lestvice po ličnim primanjima i suštinskom uvažavanju njihove profesije, a na samom vrhu po egzistencijalnoj ugroženosti i odgovornosti za ono što se od njih očekuje kada su učenici i njihovo svestrano obrazovanje i vaspitanje u pitanju.

3. Prosveta je sigurno među najracionalnije organizovanim delatnostima u Srbiji. Doduše, u po nekoj školi ima po neki profesor koji je zbog smanjenja broja učenika i broja odeljenja ostao bez nekoliko časova, ali nema “burazerskog“ i “partijskog“ otvaranja virtuelnih radnih mesta, izmišljenih i podeljenih referata i povećanja administrativnog i tehničkog aparata, jer naše norme časova su nemilosrdne i na osnovu broja časova se tačno zna koliko nastavnika je potrebno za obavljanje nastave svakog nastavnog predmeta i koliku režiju takva razvijenost škole podrazumeva.
4. Prosvetni radnici nisu krivi za, u poslednjih desetak godina, bar dve-tri stotine hiljada izmišljenih radnih mesta u državnoj administraciji Republike Srbije od opštinskog do najvišeg nivoa, javnim preduzećima, fondovima i raznoraznim agencijama i institucijama koja se finansiraju iz nedovoljnog i krhog republičkog budžeta i čije dalje finansiranje podrazumeva deljenje jedinstvenog ne baš velikog kolača na sve veći broj delova i smanjenje plata svima zbog, opet ponavljam, “burazrerskog“ i “partijskog“ zapošljavanja.
5. Prosvetni radnici nisu krivi ni za ogroman novac koji se iz državnog budžeta (ministarstava, fondova, agencija …) odliva zbog nesavesnog i neodgovornog poslovanja i nenamenskog trošenja budžetskih sredstava ovih ili onih državnih organa i državnih funkcionera – novca kojim bi se (da nema nefunkcionalnog odlivanja i krpljenja “rupa“ ovde ili onde)  mogao značajno popraviti materijalni položaj obrazovanja kao delatnosti, a to znači održavanje, renoviranje i opremljenost škola, stručno-pedagoško usavršavanje nastavnika i uspostaviti zakonom predviđen, a nikad ne realizovan izbor nastavnika u nastavna zvanja.
6. Prosvetni radnici nisu krivi ni za enormna zaduženja Republike Srbije kod inostranih banaka, fondova i drugih institucija, jer najmanje, a slobodno mogu reći, skoro ništa od tih sredstava nije usmereno na prosvetu. A odavno je bilo neophodno obezbediti sredstva za korenitu reformu obrazovnog sistema i realizaciju od strane Vlade Republike Srbije usvojene Strategije razvoja obrazovanja u periodu 2012 – 2020. godina, jer sredstva potrebna za primenu Strategije su daleko manja od kamata i raznoraznih “penala“ koje Srbija plaća kreditorima.
7. Uvažavajući nespornu činjenicu nasleđene situacije, upozoravam da ukupni izdaci Srbije za obrazovnu delatnost (pa samim tim i za plate prosvetnih radnika na svim nivoima), ne prelaze 3,5% (neka bude i 4% ) bruto nacionalnog proizvoda, što je u relativnom iznosu daleko manje od izdvajanja drugih zemalja, gde izdvajanja za prosvetu dostižu u proseku 6% NDP. O nominalnim vrednostima da i ne govorimo, jer nije isto 4% na nešto više od 4.000 EUR-a po stanovniku u Srbiji, ili na primer 8,5% na oko 44.000 EUR-a u Danskoj. Nije nam za utehu ni balkansko okruženje, gde Bugarska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska i Slovenija evidentno i u relativnom, a pogotovu u nominalnom odnosu izdvajaju prilično više sredstava za škole i fakultete.
8. Nedostajuća sredstva u budžetu Republike Srbije zbog kojih se prosvetnim radnicima najavljuje smanjenje plata su između ostalog i posledica nesposobnosti državnog aparata da suzbije tzv. “sivu ekonomiju“ i dobar deo privrednih tokova uvede u legalnu zonu u kojoj se plaćanje poreza i doprinosa i PDV podrazumeva. Da li su prosvetni radnici krivi što, upućeni tvrde, oko 32% privredne aktivnosti u Srbiji ide “sivim“ tokovima, po čemu je tvrde Srbija evropski šampion?
9. Pre smanjivanja plata prosvetnim radnicima treba dati i lični primer. Zato razmislite da li posao direktora Srbija-gasa, uz dužno poštovanje složenosti koje on nosi, 50 puta odgovorniji od posla učiteljice koja 4-5 sati dnevno, 180 dana godišnje i tako 4 godine vaspitava i obrazuje 25-30 učenika? I da li je posao guvernerke Narodne banke, uz dužno poštovanje odgovornosti koju ta funkcija podrazumeva, 17 puta složeniji i odgovorniji od profesora koji vaspitava i obrazuje da ne preteramo, u proseku 100 učenika? Ili da li je posao specijalnog savetnika generalnog direktora NIS (ma šta to u pogledu složenosti i odgovornosti podrazumevalo) 16 puta složeniji i odgovorniji od posla direktora škole koji u školi odgovara za sve od organizacije i realizacije vaspitno obrazovnog rada, do školske imovine, bezbednosti učenika u školi i na ekskurzijama, javnih nabavki, finansijskog poslovanja škole u situaciji kada su škole i opštinske i državne, a po brizi za sve ono što školama u normalnim okolnostima treba, što Kočić reče “ni Davidove, ni carske, ni spa’iske“.
10. Najavljuju se štrajkovi prosvetnih radnika. Bez nekih većih simpatija prema ovako organizovanim i programski usmerenim Sindikatima prosvetnih radnika, saznanjem da se preko famoznih 12% iz budžeta Ministarstva prosvete (umesto iz sindikalnih fondova) za sindikalne rukovodioce po školama odlivaju sredstva vredna nekoliko stotina radnih mesta, upozoravama na sve opasnosti ulaska prosvetnih radnika u štrajk. Svejedno, da li su to jednočasovne obustave, časovi od 40,5 minuta (10% manje od 45 minuta) ili totalne obustave rada, to svaku školu i zaposlene u njoj stavlja u velike pre svega moralne, a zatim i organizacione probleme. Apelujem da učinite sve da se ne uđe u štajk i da se naši interesi ne suprostave interesima onih koje vaspitavamo i obrazujemo i obrazovno-vaspitnim projekcijama njihovih roditelja, jer jedinstvo učeničkog, nastavničkog i roditeljskog kolektiva u svakoj školi su nam danas neophodni, čini mi se više nego ikada.
Uvaženi gospodine predsedniče, potpresednici Vlade, gospođe ministarke i gospodo ministri,
Želim da vas uverim da prethodni argumenti nisu kritički intonirano pisanije jednog prosvetnog radnika, već dobronamerni pokušaj čoveka koji je ceo život u učionici sa poznatim doprinosom obrazovanju u Srbiji (i koji je, čini mi se na svoju sreću, samo kratko vreme delio vašu ministarsku sudbinu) da sa tačno deset argumenata (a moglo bi ih biti i mnogo više) skrene vašu pažnju na činjenice koje objašnjavaju zašto obrazovnu delatnost treba izuzeti iz svih kombinatorika vezanih za najavljeno desetoprocentno smanjenje plata zaposlenih u obrazovanju i umanjenje budžetskih sredstava za prosvetu.
Siguran sam da 10% umanjenja plata i sredstava neće biti i 10% manje motivisanosti, entuzijazma i angažovanja prosvetnih radnika u Srbiji, jer mi radimo najlepši posao na svetu. Ali će u nama biti bar 10% više gorkog osećanja nepriznavanja naše profesije i njenog očigledno velikog značaja za sadašnjost i budućnost Srbije.
Uz izvinjenje za oduzeto vreme,
S poštovanjem
U svoje ime i samo u svoje ime dr Vojislav Andrić

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*