Сваки други директор није обучен за руковођење

deca_ocp_w380_h300

Око 66 одсто наставника у Србији су жене. Просечна старост наших наставника је 43 године, 83 одсто има завршен факултет, у просеку ради 15 година у настави и предаје у одељењу са просечно 22 ђака. Стално запослење има 82 одсто наставника, као и пун фонд часова.
Око 71 одсто је завршило неку обуку стручног усавршавања. Ово је портрет типичног наставника у Србији, „скициран“ у Међународном истраживању наставе и учења ТАЛИС 2013. Наставници у више од 30 држава обухваћених овим истраживањем, разликују се од наших по факултетском образовању (просек на нивоу земаља учесница је 91 одсто) и стручном усавршавању (90 одсто је завршило неки од тих програма).
А типичан српски директор у просеку је седам година на тој функцији, са 15-годишњим искуством у настави. Ради у школи са 555 ђака и 45 наставника. Школама у Србији руководи 45 одсто мушкараца, просечне старости 49 година, 98 одсто има факултетско образовање, али је тек нешто мање од половине завршило обуку за школску администрацију и за руководиоце. Чак 99 одсто наших директора не ради у настави, за разлику од колега у другим земљама, где 35 одсто носи у рукама дневник, осим што управља школом. Они су у предности и по томе што је велика већина завршила обуке за школску администрацију и руковођење.

Према резултатима ТАЛИС истраживања, само петина наставника у Србији сматра да је њихова професија цењена у друштву (ТАЛИС просек је 31 одсто), а они са више радног искуства склонији су да се не сложе са овим ставом. Ипак, међу наставницима који тврде да њихова школа омогућује запосленима активно учешће у доношењу школских одлука, дупло је више оних који свој позив доживљавају као поштован у друштву.

Наставници из Србије су испод просека по стручном усавршавању – 71 одсто завршило је неки од програма стручног усавршавања, док је просек за ТАЛИС земље 90 одсто. Више од трећине наших наставника наводи да им је најпотребнија додатна обука у раду са ученицима са сметњама у развоју, а петини за употребу нових технологија на радном месту.

Занимљиво је да наставници у Србији као и њихове колеге из других држава сматрају да им је главни задатак да помажу ученицима у истраживању, као и да је подстицање мишљења и закључивања важније од учења конкретних наставних садржаја. У поређењу са другим државама, значајно већи проценат наставника у Србији каже да је повратна информација коју су добили о њиховом раду довела до позитивних промена у наставној пракси (67 према 62 одсто), методама рада са ученицима са тешкоћама у развоју (60 према 45 одсто) и коришћењу оцењивања за унапређење ђачког учења (68 према 59 одсто). Та повратна информација, који су наставници добили након посматрања њихове наставе у учионици и анализе резултата ученика на тестовима, најчешће је стизала од директора, а потом и од колега.

Истраживање је показало и да 80 одсто радног времена наставници потроше на подучавање, десет одсто им одлази на одржавање реда унутар учионице, а осам одсто на административне послове. Око 18 сати недељно проводе у настави, припреме им одузимају осам сати, оцењивање три сата, административни послови два, колико им одлази и на тимски рад, саветовање ученика, ваннаставне активности и комуникацију са родитељима. По томе се не разликују много од колега у другим земљама.

Шта је ТАЛИС?

Циљ ТАЛИС истраживања, које се спроводи под покровитељством ОЕЦД-а, јесте да се утврде услови у којима раде наставници како би се обезбедила ефикаснија настава и учење у школама. Упоређивање држава по разним параметрима омогућава да се размене примери добре образовне праксе и сагледа како се друге земље суочавају са сличним образовним изазовима. У ТАЛИС истраживању учествују наставници и директори школа. У Србији је анкетирано 3.857 наставника виших разреда основне школе и 186 директора.

Извор: Данас

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>