ЗЛАТКО ЈЕЛИСАВАЦ: ГОЛИ ЧАС И ГОЛЕ МОТКЕ

strajk1

О властима и синдикатима

Ова јесен у Србији ће бити запамћена по демонстрацијама… Прво је почела полиција да штрајкује, а потом и просветно-здравствени сектор, а о адвокатима и да не причамо. Но, поред много приче: захтева од стране штрајкача и умерених претњи од стране власти, нисмо видели никакве конкретне резултате. По свему судећи, за сада, адвокати су једини успели да се изборе за нешто, док је јавносекторска ”буранија” остала насукана на обали пустих жеља. После свега могу рећи, из личног искуства, да не знам коме мање да верујем: власти или синдикатима. Невероватно је колика количина дезинформација долази са обе стране и као да се утркују ко ће више да слуди ионако избезумљене раднике.
Елем, летос, када је требао бити усвојен у Скупштини нови закон о раду, скупили се просветари и остали намерници из домена јавног сектора да руше закон у Београду; спремили и шаторе, ако треба, за камповање уколико закон прође, то јесте спремили се просветари на целолетње демонстрирање под паролом: но пасаран! И шта би? Па оно што се углавном и деси када просветари крену да се буне: тресла се гора, родио се миш – што оно каже народна пословица. Подвикнуо АВ мало јаче на синдикалне вође или их мало подсетио шта су све радили “прошлих лета”, а “вође” као кучићи подвише репове и расуше се куд који мили моји. Остали само ми, обични радници, да се збуњено смешкамо и чешкамо по глави… Дође јесен, а ми опет у демонстрирање! Цео један дан нисмо радили, а и запретили смо да ћемо штрајк “радикализовати” и прећи на тридесетоминутне часове уколико нам министар и влада не изађу у сусрет. Министру просвете, а о влади и премијеру АВ (као да нема паметнија посла) и да не причамо, захтеви просветара су нереални (изузеће из смањења плата од 10%, као и регулисање платних разреда), да не кажем смешни и он је до сада одбио сваки покушај преговарања са синдикалцима. Зато су репрезентативни синдикати просвете одлучили да пресавију табак и лупе песницом од сто, а министар и влада нека виде шта ће. Наиме, просвета ће да ступи у штрајк тзв. “голих часова” и тако ће заувек променити стандарде демонстрирања јер после овог штрајка ништа више неће бити исто – овако сам барем обавештен у школи од стране представника репрезентативног синдиката, није важно којег јер их има тушта и тма. Дакле, голи часови до коначног испуњења наших захтева, а то ће изгледати тако што ћемо држати само часове а не и остале школске активности. Значи нема допунске наставе, родитељских састанака, стручног усавршавања итд. све док влада не одустане од смањења плата. Већ видим како министар просвете чупа косу и подноси оставку премијеру јер не може да изађе на крај са просветарима и њиховом тактиком голих часова; видим и премијера како притеран уза зид више нема куд и мора да пристане на просветарске захтеве.
Знам да ово делује као нека пошалица или пак подметање кукавичјег јајета од стране власти и њихових синдиката (није искључено), али предлог штрајка голих часова држао сам у својим рукама и лично питао “синдикалца” да ли сам добро разумео шта стоји у том предлогу – рекао ми је да су синдикати натерани, непопустљивим ставом министра и владе, да крену овим радикално-голим путем и да нема другог начина. Затим је синдикалац поделио свима “гласачке листиће”, где смо морали да се изјаснимо да ли смо за овакав вид штрајка или нисмо. Након тога сам напустио зборницу школе где радим, јер ми је требао свеж ваздух како не бих пао у несвест. Па, људи моји шта је ово? Докле више? Имате ли више меру и докле ћете да нас излуђујете? Зар смо мало слуђени? Питам ово и министра и синдикате, јер им је “газда” ионако исти и биће онако како Он одлучи (а већ је одлучио), али бих ипак замолио за мало достојанства и поштовања јер без обзира што нас третирате као будале, ипак мислим да то нисмо или барем нас већина то није. Упорно нам не дозвољавате да барем покушамо да изађемо из ове “зоне сумрака”у коју сте нас управо ви довели, а статус qуо анте се одржава увек новим и још оригиналнијим лудоријама. Нема нама спаса него да потерамо све њих заједно голим моткама (а не голим часовима), а може и оним фекализираним – о овим моткама је тако лепо једном приликом причао професор Чупић, тренутно запослен у Агенцији за борбу против корупције.
Гледам/слушам вести из нормалног света кад и тамо демонстрације… Белгијанци се буне због мера штедње које жели да им уведе њихова влада и демонстранти су окупирали Брисел; стотину хиљада људи се окупило како би спречили ове владине мере штедње, а било је и сукоба са полицијом као и повређених демонстраната. Код нас су овакве врсте демонстрација готово незамисливе јер , пре свега, ми до сада нисмо никада ни имали демонстрације из социјално-економских разлога. Осим ретких инцидената, код нас је овај вид борбе и социјалног бунта непознат и своди се углавном на спорадичне протесте шачице људи. Зашто наше синдикалне вође, на пример, не покушају да уједине целокупан јавни сектор и да, коначно, вођени заједничким интересима нешто и ураде за раднике? Нема шансе… То им, пре свега, не би дозволили њихови политички налогодавци.
А сада, драге моје колегинице и колеге, сви на голи час, до коначне победе… И срећан нам Дан просветних радника…
(Аутономија)

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*