ПРЕ НЕГО ШТО ПОЧНЕТЕ ДА ПЉУЈЕТЕ ПРОСВЕТАРЕ

Драги пријатељи, њихови пријатељи и сви остали прочитајте, молим Вас ово. Текст ће бити мало дужи, али је врло важно да прочитате пре него што лоше говорите о штрајку, учитељима, наставницима, тј. пре него што сазнате много више него што сте мислили да знате о послу наставника данас. Унапред хвала на пажњи.

Пошто ми је веома дојадило да слушам неистине или заблуде о нашем послу да појасним бар неке од њих.

1. Просветари реде само 3-4 сата на дан.

Као прво, то није тачно, наставник ради и код куће, припрема се за час, прегледа контролне, писмене и друге дечије радове. Ви то из ваших кућа не видите па не можете ни да судите о томе.

2. Наставници имају распуст па нек буду задовољни и минималцем од плате.

Као прво, немамо распуст колико ви мислите да имамо, а и да имамо, господо драга, па распуст је ту због деце, а иначе увек је постојао и пре 100 година па коме је такав посао уз распусте сан снова, што није учио за просветара док је било време или што је вероватније није могао толико да учи, да не полуди или већ нешто слично или просто није био довољно добар ђак да би ишао на факултет.

Као друго већина из моје околине, непросветне или да се јасније изразим непросвећене не зна ни који став да заузме па једном каже,, Шта се ви буните кад имате толике распусте.“ Други пут каже: ,, Јао, ја тај посао не бих могао никад да радим, деца су грозна.“ Па одлучите се да ли је лако или тешко бити учитељ или је циљ само да се лапрда без икаквог повода.

А да ли је лако или тешко сад ћу да вам објасним. Да ли сте икад чули за ИОП, ако нисте, ево шта је то, то је програм за децу која слабије напредују, такође и за децу ометену у развоју. Мислили сте да та деца иду у специјалне школе, у заблуди сте, иде се на укидање специјалних школа и сва таква деца се распоређују у обичне школе где с њима треба да радимо ми који немамо појма како да им помогнемо. Ишли смо на семинаре од 2 дана о иопу, а дефектолози 4 или 5 година уче на факултету како да им помогну. Тој деци чини се медвеђа услуга, дефектолози остају без посла, а ми не можемо час да одржимо на миру јер га многа таква деца ометају. Свако нормалан би схватио да је то све смишљено да се направи глупа нација, да ни оно дете које може да прати наставу, не може, јер га многи други ометају.

Хоћете примере – Код моје ћерке у разреду четворо је такве деце, што мене као родитеља чини очајном. Наставници ми се правдају како иду успорено са градивом јер има деце која не постижу скоро ништа па је мојој ћерки досадно.

Хоћете још примера – Ја предајем у једном разреду где је 20 ученика који могу да прате редовну наставу, а седморо који не могу и тих седморо заостали су у менталном развоју на врло различите начине па ви сами израчунајте колико лекција на једном часу треба да предајем?

То причам да вам буде јасно да се не бунимо само због плата.

3. Наставници не раде ништа.

Као прво- Генерализација је одлика примитивних људи( генерализација- кад мислиш да су сви исти). У сваком послу наравно има свакаквих људи па тако и у просвети, али ја знам много, много наставника који сасвим поштено обављају свој посао, а из моје су ближе или даље околине. А ако мислите другачије тј. ако ова реченица – Наставници не раде ништа у вашим главама значи да посао наставника тј. оно чему учи децу није ништа, онда то говори све о вама и вашем образовању.

Ево и овде пример- Људи из једног малог места су много оговарали једну учитељицу како баш ништа не ради, замало да им поверујем. Кад је њена генерација стигла у пети разред тј, код мене, ја се изненадим, деца су све знала што је било потребно као преџнање за пети.

Ја стварно не бих волела да се због овог мог текста увреде они који су све горе наведено већ знали и нису говорили ружно о наставницима, а сигурна сам да они и неће. Осталима којима неки део није био јасан, нека ме слободно питају, разјаснићу. Ако треба писаћу у наставцима, мемоаре, есеје који год жанр треба.

А још што се штрајка тиче и ви бисте се сигурно бунили само радите код приватника па немате коме, или немате посао па опет немате коме, а ако нисте до сад схватили, за то вам нису криви просветари који су уложили у своје образовање много више труда и времена па су ето имали и среће да нађу посао. А то што просветари имају посао не значи да може и треба ко год хоће да им вади из џепова зарађено. И зато вас молим, још једном не упоређујте се са нама, не мислите да смо вам ми криви за вашу лошу ситуацију, а да ,лају и то много и неки који су имућнији и ништа им не фали, ваљда чисто да би лајали.

И што је најважније будите искрени према себи, сетите се свог детињства, сетите се да сте волели бар своју учитељицу и то много, а и према другим наставницима сте осећали, ако не љубав, онда бар поштовање. Зато испоштујте бар своју децу и не причајте ружно пред њима о њиховим наставницима. Ја сам у учионици, видим и знам како ме деца гледају, како имају воље да уче и знам шта осећају. Не убијајте им вољу и не ругајте се људима који су им већ узори и једино је исправно да им буду узори. А кад сам у учионици, ја ту децу видим као једино светло у овом црнилу и као једину наду да има наде и за нас једног дана.

Оливера Кларић
Извор: https://www.facebook.com/olivera.klaric/posts/754676954599087

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>