Budžet nagoveštava otpuštanja

b921

U dva ministarstva predviđena su sredstva za rešavanje viška zaposlenih od ukupno 22,3 milijarde dinara

Za „tranzicioni fond“ 16 milijardi dinara (Foto Ž. Jovanović)

Tajne više nema – dogodine će biti otpuštanja u javnom sektoru. Iako je jasno da je postignut politički dogovor da se o tome ne govori, iz Nacrta budžeta za 2015. godinu, u koji je „Politika” imala uvid, vidi se da u javnom sektoru ima prekobrojnih i da su predviđena sredstva za njihove otpremnine.

U dva ministarstva, kako pokazuje nacrt državne kase za sledeću godinu, rezervisan je novac za rešavanje viška zaposlenih. Ukupno, za to je predviđeno 22,3 milijarde dinara. U budžetu Ministarstva rada planirano je da se za „podršku rešavanja radno-pravnog statusa viška zaposlenih”, kako doslovce piše u ovom dokumentu, potroši 20 milijardi dinara. Od toga, 16 milijardi je predviđeno za takozvani „tranzicioni fond”. Raspored i korišćenje ovih sredstava urediće se posebnim aktom vlade. Inače, i u 2014. godini je za rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju bilo predviđeno 15 milijardi dinara. Međutim, rokovi za završetak tog procesa su pomereni pa je po tom osnovu ostvarena „ušteda”. Reč je o zajmu Svetske banke od 150 miliona evra, koji bi, bar prema dosadašnjim najavama, trebalo najvećim delom da se koristi za otpremnine. Sada je, verovatno zbog rasta kursa, budžetiran nešto veći iznos nego 2014. godine.

Preostale četiri milijarde dinara namenjene su za transfere Nacionalnoj službi za zapošljavanje za „finansiranje programa mera aktivne politike zapošljavanja i za isplatu posebne novčane nadoknade”, a trošenje tih para, opet, urediće se aktom vlade.

Na još jednom mestu u budžetu, među rashodima Ministarstva zdravlja, predviđena su sredstva za otpremnine. Za višak zaposlenih u zdravstvenim ustanovama planirano je 2,3 milijarde dinara. Ukoliko se računa da je prosečan radni staž onih koji uzimaju otpremnine 20 godina i da dobijaju 300 evra po godini staža, onda jednostavnom računicom može da se dođe do odgovora koliko je zaposlenih u zdravstvu višak. To znači da bi nešto više od 3.000 ljudi, koji rade u zdravstvenim ustanovama, dogodine moglo da ostane bez posla. To, međutim, niko zvanično juče nije mogao da nam potvrdi. Ako bi se ista računica primenila na ukupan iznos (22,3 milijarde), onda se dolazi do toga da je 30.000 ljudi u javnom sektoru višak, što opet niko zvanično ne može da potvrdi.

Inače, u pregovorima sa Međunarodnim monetarnim fondom dogovoreno je da se troškovi rada u javnom sektoru smanje za pet odsto. Novinari su to kasnije preračunali, pa se po medijima pojavljivao podatak da je 25.000 ljudi u javnom sektoru višak.

Svojevremeno je i ministarka Kori Udovički za „Blic” spomenula isti iznos, ali je kasnije nekoliko puta istakla kako nije suština reforme javnog sektora broj onih koji će ostati bez posla. Da zaposlene u javnom sektoru ne treba plašiti otkazima, poručio je nedavno i ministar Željko Sertić. Javna preduzeća najpre moraju da se reorganizuju, a eventualni viškovi biće utvrđeni na osnovu ozbiljnih analiza. Kako je rekao nadležni ministar smanjivanje broja zaposlenih u javnim preduzećima ne ide preko noći, na tome će se raditi planski, po vrlo jasnim kriterijumima, na osnovu kompletne analize. On je naveo da će izvestan broj ljudi iz javnih preduzeća otići u penziju, ali i da će deo zaposlenih preći u privatan sektor. I ministar finansija Dušan Vujović dosad nije javno govorio o tome koliko ljudi će ostati bez posla. Prema njegovim rečima, to će zavisiti od racionalnosti javnog sektora, a to znači da su prihodi veći od rashoda.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da, pre nego što se ljudi otpuste, treba napraviti sistematizaciju i meriti učinak zaposlenih u javnom sektoru. U zdravstvu, na primer, postoji istovremeno i višak i manjak, zato pažljivo treba uraditi tu analizu. Kako kaže još u vreme dok je bio u Ministarstvu privrede kao saradnik ministra Saše Radulovića bila su planirana sredstva od 15 milijardi za završetak procesa restrukturiranja. Taj iznos trebalo je da pokrije zaostale zarade, poreze i doprinose i troškove otpremnina onih koji ostaju bez posla.

Izvor: Politika

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*