IMA LI NOVCA ZA SRPSKU PROSVETU?

1237

Već dugi niz godina stanje u srpskoj prosveti je vrlo teško. Prosvetni radnici, koji se bave izuzetno važnim zadatkom – obrazovanjem mladih naraštaja, na kojima će sutra biti zasnovana celokupna privreda, zdravstvo i nauka ove zemlje, finansijski su vrlo podcenjeni. Iako fakultetski obrazovani i na vrlo važnom zadatku, njihova prosečna plata je do najavljenog smanjenja plata iznosila 43.700 dinara, što je za 1.500 din. manje od proseka u Republici (45.200 din.). Sa novim merama štednje situacija će biti još gora, jer sa smanjenjem od 10 procenata, prosečna plata prosvetnih radnika iznosiće 39.400 din. U razgovoru sa predstavnicima sindikata prosvetnih radnika ministar Verbić je poručio da „prstom pokažu“ na to kome treba da budu smanjene plate, kako se to prosvetarima ne bi dogodilo.

Krenimo redom.

Obrazovni sistem Srbije je veoma složen. Samo na nivou osnovnih i srednjih škola, njega čine Ministarstvo prosvete sa školskim upravama, Nacionalni prosvetni savet (NPS), Savet za srednje stručno obrazovanje (SSSO), Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV), direktori škola i nastavnici. Zakonom je predviđena i Agencija za obrazovanje i vaspitanje, ali o njoj nema nikakvih vesti.

Na žalost, po sistemu „mnogo babica, kilava deca“, veliki broj organizacija unutar sistema obrazovanja ne doprinosi uvek boljem funkcionisanju i unapređivanju prosvete, već ponekad predstavlja kočnicu modernizacije i bolje organizacije. Najbolji primer nefunkcionalnosti sistema obrazovanja u Srbiji je reforma srednjeg stručnog obrazovanja. Predloge novih nastavnih planova i programa sačinjavaju nestručne komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), zajedno sa zajednicama škola koje čine direktori škola, i upućuju ih na usvajanje u oba saveta, pri čemu NPS odlučuje o 40%, a SSSO o 60% predmeta. Potpuna neusklađenost, nepostojanje komunikacije i usaglašavanja između dva saveta nekada dovodi do izuzetno loših rešenja, koja mogu imati dugoročne štetne posledice po obrazovanje, ali i privredu i zdravstvo Srbije. Dakle, u cilju izgradnje funkcionalnijeg sistema obrazovanja u Srbiji trebalo bi spojiti dva zavoda u jedan i značajno smanjiti broj zaposlenih. Agenciju za obrazovanje i vaspitanje, ako nije formirana, ne bi trebalo ni formirati.

Dva saveta se biraju na različite načine, te njihove odluke nemaju istu težinu. Savet za srednje stručno obrazovanje, koji je na silu uveden i koga bi trebalo ukinuti, bira Vlada Srbije. Članove Nacionalnog prosvetnog saveta bira Skupština Srbije i on trenutno broji čak 43 člana. Za normalno funkcionisanje je dovoljno 10 stručnih ljudi, koji bi predstavljali pojedine šire oblasti.

U Srbiji postoji 17 školskih uprava, kao ispostava Ministarstva prosvete. Sasvim je dovoljno da njihov broj bude 10, pri čemu bi bile popunjene neophodnim kvalitetnim kadrovima. Generalno, broj zaposlenih u Ministarstvu prosvete bi trebalo smanjiti, pri čemu bi bila ukinuta sva savetnička mesta.

Stručno usavršavanje nastavnika, iako zakonska obaveza, je stihijsko i nekvalitetno. Veoma je sporan kvalitet odobrenih seminara, koje odobrava Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), sami realizatori su često nekompetentni, a teme seminara i način prikaza takav da se ne mogu primeniti u školskoj praksi. Broj seminara bi trebalo ograničiti, pri čemu je neophodno da matični fakulteti i odgovarajuća stručna društva preuzmu dominantnu ulogu u stalnom stručnom usavršavanju nastavnika. Oni bi, takođe, morali da dobiju mnogo širu ulogu po pitanju odobravanja udžbenika i korišćenja savremenih nastavnih sredstava, kao i u osavremenjivanju nastavnih planova i programa, izradi standarda i sl. Time bi se pokrio rad velikog broja komisija koje formiraju dva zavoda, pri čemu bi se ostvarile značajne uštede, a kvalitet obavljenog posla bi bio bolji.

Pomoć srpske nauke prosvetarima

Razvijanje nauke i praćenje novih istraživačkih dostignuća je za svaku državu u svetu od izuzetne važnosti. Međutim, treba imati u vidu da, bez kvalitetnog obrazovanja na svim nivoima, počevši od najnižih razreda osnovne škole, pa do fakulteta, sutra neće biti ni kvalitetnih naučnih kadrova, niti kvalitetne nauke u Srbiji.

Ušteda u korist prosvete bi se mogla postići gašenjem svih nepotrebnih agencija poput Nuklearnih objekata Srbije, Jedinice za upravljanje projektima ili Centra za promociju nauke. U vremenu kada je u pitanje dovedena egzistencija radnika u prosveti, nauka u Srbiji, kao i sve prateće agencije, mora da bude finansirana u skladu s tim. Nabavka nove opreme za istraživače se često svodi na nerazumno trošenje para, pogotovu kada je u pitanju nabavka savremenih kompjutera, superkompjutera, kao i dupliranje već kupljene opreme koja se meri milionima evra. Ako se i finansira iz kredita, ti krediti se moraju vraćati. Zato je bolje da se i ne uzimaju. Takođe, potpuno je neverovatno da država finansijski pomaže privatne institucije, poput nevladine organizacije „Istraživačka stanica Petnica“ ili „Festivala nauke“, kojeg organizuje nevladina organizacija „Noć muzeja“. Te privatne institucije funkcionišu na bazi profita, tj. uprkos velikoj sumi novca koju dobijaju od države naplaćuju našoj deci ulaznice, kurseve, seminare. Uslov da država pomaže različite projekte mora biti neprofitnost, tj. bez naplate karata, kotizacija za seminare i kurseve), i obavezna prisutnost državnih institucija, poput fakulteta, instituta i sl.

I naravno, neophodno je hitno donošenje Zakona o platama u javnom sektoru na bazi platnih razreda za sve direktne budžetske korisnike, uključujući i javna preduzeća, kojim bi se ispravila dugogodišnja nepravda države prema prosvetnim radnicima. Prosto je neverovatna činjenica koju je izneo generalni direktor EPS-a Aleksandar Obradović da su dnevni gubici EPS-a zbog nerentabilnosti 100.000 € dnevno, otprilike onoliko koliko se dnevno otme radnicima u prosveti. Zašto bi neko dalje trpeo ovakvo ponižavanje od strane države?

Prof. dr Ivan Dojčinović

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*