Škole sa gazdama

dr-zanati

Predložene izmene zakona uvode privatno-javno partnerstvo u obrazovanje. Ulaganjem u zgradu, opremu ili u razvoj, kompanija postaje suvlasnik. Novca u budžetu malo, saradnja dobrodošla.

DRŽAVA i privatnici moći će zajednički da osnivaju vrtiće, osnovne i srednje škole. Kompanije će, ako ulože zgradu ili opremu, imati mogućnost da postanu suvlasnici školskih institucija. Tamo gde nema dovoljno vrtića, privatnik će moći da ponudi prostor, Ministarstvo prosvete obezbedi vaspitače i plate za njih, a prihod ubiru zajednički.

Ovo su neki od predloga koje bi trebalo da uvede model javno-privatnog partnerstva u školstvu, koje predviđaju predložene izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. U toku su javne rasprave o ovom zakonu, a na jesen bi trebalo da bude usvojen.

Zakon samo predviđa tu mogućnost, detalji će tek biti razrađeni podzakonskim aktima, na kojima će se ubrzano raditi. Analiziraćemo modele evropskih zemalja i primeniti za nas najbolje odredbe – objašnjava Mirjana Bojanić, posebna savetnica ministra prosvete. – Najlakše će biti ovaj model uvesti u predškolsko obrazovanje. Sredstva u budžetu su mala, nedovoljna za velike investicije, tako da je saradnja sa privatnim sektorom dobrodošla.

Naša sagovornica objašnjava da bi to moglo da znači da neko da zgradu za vrtić, čime bi postao suvlasnik i zajednički bi upravljali. I u srednjim školama bi to moglo da bude primenjeno, recimo tamo gde kompanije žele da ulože u opremanje stručnih škola za određene obrazovne profile. Društveno odgovorne kompanije mogle bi da učestvuju i u pobošljanju rada osnovnih škola, čime bi postali nekim delom suvlasnici.

TESLA: UPIS UZ VAUČERE- Udruživanje države i privatnog sektora dalo bi bolji obrazovni sistem. Privatni sistem je prilagodljiviji, brže se menja i usavršava, ali ne može sve sam – objašnjava svoje viđenje ovog modela Nikola Tesla, direktor Evropske poslovne škole i osnivač Zajednice privatnih srednjih škola. On predviđa i uvođenje vaučera sa kojima bi đaci mogli da se obrazuju u privatnim školama. Kao za vrtiće, država bi i za škole obezbedila vaučer sa iznosom koji je jednak tome koliko obrazovanje košta u državnoj školi. Ostatak bi platili roditelji.

Određene kompanije već učestvuju u obrazovanju, ali većinom kroz donacije, jer nemaju zakonski okvir da budu ravnopravni partneri državi. U obrazovanju pivara, mašinskih radnika, tekstilaca i još nekih profila, direktno ulažu kompanije koje te đake potom zapošljavaju.

Osim iz ugla države, i iz perspektive poslodavaca ovaj predlog deluje korisno. U Uniji poslodavaca Srbije kažu da se već desetak godina zalažu za takav model, posebno za uvođenje dualnog obrazovanja.

- Državni obrazovni sistem je inertan, glomazan i svaka promena traži mnogo vremena, a privreda ne može da čeka duge procedure uvođenja novih smerova i udžbenika – smatra Ivan Kovačević, zadužen za sektor obrazovanje u Uniji poslodavaca Srbije. – Postoji i deo obrazovanja koji je nemoguće utemeljiti u redovan obrazovni sistem, kao na primer obrazovanje u oblasti informacionih tehnologija. Dok budu odobreni nastavni programi, tehnologija je već prevaziđena, a udžbenici deo istorije. Naravno, ne može ceo sistem da bude javno-privatno partnertstvo, ali treba iskoristiti tu mogućnost tamo gde bi bilo korisno.

DUALNO OBRAZOVANjE

Ivan Kovačević kaže da bi deo ovog modela moglo da bude i dualno obrazovanje, kao i u Nemačkoj i drugim evropskim državama. Evropa, kaže, nema vremena i novca koje će da troši na sistem koji obrazuje neproduktivne kadrove. Oni školuju đake za tržište rada. Zato kompanije ulažu sredstva, opremaju školske radionice, a daju na raspolaganje i svoje industrijske pogone za đačku praksu. Tako postaju partneri u vođenju određenih obrazovnih profila.

http://www.novosti.rs/

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>