Ukrupnjavanje

U Ministarstvu prosvete je 17. jula 2015. godine održan prvi sastanak Radne grupe za praćenje angažovanja zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja. Kako je saopšteno na veb sajtu Ministarstva prosvete, sastanku je prisustvovao i Ministar Verbić koji je „podržao predloge Radne grupe u nameri da se postupak angažovanja zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja učini efikasnijim i transparentnim. Od direktora škola će se zahtevati da u potpunosti poštuju odredbe PKU što će biti predmet kontrole, kako sindikata tako i Ministarstva.“ Radne grupe će biti osnovane i na nivou školskih uprava, „kako bi predstavnici Ministarstva iz školskih uprava zajedno sa sindikatima radili na usmeravanju rešavanja problema angažovanja zaposlenih u prosveti i ukrupnjavanja norme u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika i Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.“

Kada prosvetna javnost pročita jednu ovakvu vest, verujemo da nema nikog ko neće pozdraviti osnivanje i rad ovih grupa, kao i ciljeve koje su sebi zacrtale. Zasnivanje radnog odnosa u prosveti godinama je bilo bez ikakvog plana, Zakon i PKU se ili nisu poštovali ili su se koristile tzv. rupe u njima, te danas imamo sledeće stanje: hiljade prosvetnih radnika sa nepunom normom primljene u radni odnos u nekoliko poslednjih godina, u isto vreme kada su hiljade radnika gubile normu zbog smanjenja broja odeljenja.

Međutim, u ideji i akciji ukrupnjavanja koja će uslediti ima nekoliko stvari koje delu prosvetne javnosti nisu jasne. Ministar je, kako javlja Tanjug, 20. jula izjavio: „Ne želimo četiri nastavnika matematike sa pet, nego jednog sa 20 časova. Ranije nismo bili u mogućnosti da ponudimo otpremnine onima koji nemaju pun fond časova ili nemaju nijedan čas, sada želimo da iskoristimo novac koji imamo u budžetu“.

Šta je nejasno u ovoj izjavi u kojoj očigledno postoji dobra namera? Sam postupak ukrupnjavanja. On je moguć samo u školi u kojoj na istom poslu ima nekoliko izvršilaca sa malim procentom angažovanja. Hajde da to objasnimo na primeru koji je upotrebio sam ministar: Ako u jednoj školi imamo 4 nastavnika hemije (nismo uzeli matematiku jer je norma nastavnika matematike 18 časova) sa 5 časova, a zadati cilj je da imamo jednog sa 20 časova, onda tri nastavnika treba otpustiti. Ta 3 nastavnika matematike su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom. Ne postoji uporište ni u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ni u Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, da bilo koji od ta 3 nastavnika dobije otkaz, a kamoli svih troje.

Iako ne moraju da idu iz škole, hajde da zamislimo situaciju da ta 3 nastavnika počnu da razmišljaju o mogućnosti uzimanja otpremnine. Kolika je ta otpremnina? Po Zakonu o radu, član 158, poslodavac je dužan da „pre otkaza ugovora o radu, … zaposlenom isplati otpremninu. … Visina otpremnine iz stava 1. ovog člana utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene poslodavca u smislu člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.“ Ako uzmemo u obzir činjenicu da je plata prosečnog nastavnika sa punim radnim radnim vremenom oko 40 hiljada dinara, i da je neto zarada ovog nastavnika hemije koji ima svega 5 časova 10 hiljada dinara, bruto zarada oko 15 hiljada dinara, i uzimajući u obzir šta sve spada u obračun zarade, dolazimo do cifre od najviše 4 hiljade dinara otpremnine po godini staža. Ako pretpostavimo da ova 3 nastavnika imaju čak 20 godina radnog staža u školi, njihova otpremnina iznosi 80 hiljada dinara! Vredi li otići sa radnog mesta u školi, ma koliko bila mala plata, zbog tričavih 700 evra? I gde se odlazi? Na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, gde je verovatnoća da će im biti ponuđen posao u struci manja nego verovatnoća da će svakog meseca dobiti sedmicu u igri Loto.

Optimisti će reći da se ne mora primeniti ova računica iz Zakona o radu u pogledu visine otpremnine, jer je tu propisana najmanja otpremnina. Ministar je rekao da do sada nismo imali para za otpremnine u budžetu, a sada imamo. A koliko imamo para za otpremnine? To prosvetna javnost ne zna, a verovatno ne zna ni Ministar prosvete. Sumnjamo da odgovor zna i Ministar finansija, pa čak i Predsednik Vlade. Sudeći po iskustvima iz pregovora u toku štrajka, na sva pitanja i zahteve za finansijsku pomoć prosvetnim radnicima, odgovarano je da ne može bez dozvole Međunarodnog monetarnog fonda. Sada odjednom taj famozni fond niko ne pominje i ne treba njegova saglasnost, sada para ima a pre nekoliko meseci ih nije bilo. Zato cela ova priča sa ponudom za pristojne otpremnine liči na ono što naš narod zove: račun bez krčmara.

Postoji i mogućnost da je ministar prilikom pominjanja otpremnina izostavio da istakne kako nije reč o nametanju otpremnina, već o procesu koji podrazumeva dobrovoljnost?

Možda je i sam eufemizam „ukrupnjavanje norme“, naziv za očekivani proces smanjenja broja izvršilaca u samom sistemu? Kontrolisanim procesom preuzimanja nastavnika za čijim je radom delimično ili u potpunosti prestala potreba, kao i onih koji su svoj radni odnos započeli kao radnici sa nepunim radnim vremenom, dolazi do ukrupnjavanja njihove norme kao i do smanjenja ukupnog broja izvršilaca u obrazovnom sistemu? Sve u svemu, ukrupnjavanje kao ideju pozdravljamo, i mislimo da je i za sam obrazovni proces, kao i za same prosvetne radnike bolje da rade u što manjem broju škola. Ali, bojimo se da će efekti ove akcije biti beznačajni zbog niza faktora koje smo naveli: male potrebe tržišta rada, nepoznat iznos otpremnine, loše saobraćajne veze, neplaćanje putnih troškova i slično. Ako se obrazovni sistem želi unaprediti i učiniti efikasnijim, onda se istovremeno moraju sprovesti i druge mere koje će omogućiti da ukrupnjavanje da željene rezultate.

Sindikat prosvetnih radnika Bačka Palanka

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*