Žal za mladost

Komentarišući najavljeno otpuštanje bar 1000 ljudi iz prosvete,  Ministar prosvete dr Srđan Verbić je rekao da ni sam nije zadovoljan uslovima i kriterijumima na osnovu kojih se određuje ko će postati tehnološki višak i otići iz prosvetnog sistema.

“Nisam zadovoljan njima jer su izašli kao kompromis u pregovorima sa sindikatima tokom petomesečnog štrajka, a zahtev sindikata je bio da se ispoštuju u potpunosti liste tehnoloških viškova. Mislim da je svima nama mnogo bolje da otvaramo konkurse za nova radna mesta bez obzira na to da li je neko tehnološki višak ili ne, i da pritom najviše vrednujemo kvalitet, a ne koliko je neko proveo u prosveti i kakav mu je socijalni status”, rekao je Ministar Verbić.

Kada građani Srbije pročitaju ovakvu izjavu Ministra prosvete, mogu da zaključe da u prosveti na jednoj strani stoji mladi ministar koji se brine za kvalitet, a na drugoj zli sindikati kojima do kvaliteta nije stalo. I još, kako su ti isti sindikati štrajkom primorali ministra da prihvati kompromis i poštuje liste tehnoloških viškova koje su sindikati stvorili da zaštite nekvalitetne nastavnike, a sve na štetu onih koji nešto vrede.

Pošto je ovu ministrovu izjavu zapazila ne samo prosvetna već i cela srpska javnost, imamo i dužnost i obavezu da se malo pozabavimo pojmovima preuzimanja, zapošljavanja, kvaliteta, konkursa, kompromisa, štrajka i ostalim pojmovima koje je ministar pomenuo u izjavi.

Za razliku od Ministra prosvete, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije se zalaže da nastavnici kojima je zbog ukidanja i gašenja odeljenja smanjen procenat radnog angažovanja, moraju biti preuzeti na ona radna mesta u sistemu koja su postala upražnjena zbog odlaska radnika u penziju i slično. Za ovo se zalažemo iz  3 razloga.

1. Zato što su ti isti prosvetni radnici koji ostaju sa smanjenom normom, ovoj državi, ovom društvu dali najbolje godine svog života, radeći gotovo ceo radni vek za manju platu od prosečne. Bio bi red da im se država oduži, kad već to nije uradila na druge načine, tako što će im dati priliku da mogu biti preuzeti na drugo radno mesto. Ovo je moralni razlog.

2. Zato što je slobodno otvaranje konkursa koje smo imali godinama dovelo do toga da sada u prosvetnom sistemu imamo više zaposlenih nastavnika (doduše sa nepunom normom), nego što smo imali kada smo imali dvostruko više učenika u školskim klupama. Direktori škola su godinama, jer im je to zakon omogućavao, primali nove ljude i za svega par časova, tako da danas imamo stanje koje ministar smatra neodrživim – da u jednoj školi 4 nastavnika rade po 25 % radnog vremena, umesto da 1 nastavnik radi 100 % radnog vremena. Ovo je praktični, ekonomski razlog. Ovo je ekonomski razlog.

3. Zato što nije tačno da će preuzimanje sa liste tehnoloških viškova onemogućiti mlade ljude da nađu posao u prosveti. Oni će ga naći, ako niko sa liste tehnoloških viškova ne može da bude preuzet u drugu školu, ili to ne želi, baš kao što i kaže Posebni kolektivni ugovor. Dakle, prvo rešavanje postojećih tehnoloških viškova, a potom zapošljavanje novih, mladih ljudi. Ovo je praktični razlog.

U Ministrovoj izjavi ima još nekoliko stvari koje je potrebno pojasniti, ili bar razmisliti o tome koliko su tačne.

Prvo, zašto Ministar misli da je otvaranje konkursa garancija da će na posao biti primljeni baš najkvalitetniji kandidat? Koliko je nama poznato, u Srbiji ne postoji nikakav zakon ili podzakonski akt koji bi detaljnije regulisao kriterijume prilikom zapošljavanja u prosveti. Iako takve pravilnike imaju čak i entiteti u Bosni i Hercegovini, a da ne pričamo o uređenim zemljama Evropske unije, u Srbiji toga nema. Do izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 2013. godine, direktori su prilikom primanja novih radnika u radni odnos imali bar obavezu da pribave mišljenje školskog odbora o prijavljenim kandidatima. To mišljenje ih doduše nije obavezivalo, nego su mogli da prime koga žele. Međutim, od 2013. godine, ne moraju čak ni da traže mišljenje organa upravljanja. Slobodno mogu da zaposle  celu svoju užu i širu porodicu, da izaberu i najlošijeg kandidata koji se prijavio na konkurs, jer ne postoje nikakvi kriterijumi prilikom zapošljavanja. Mi verujemo da Ministar to zna, ali nam nije jasno zašto ništa ne preduzima da se i u Srbiji donese sličan pravilnik koji imaju ostale države, pa da u prosvetni sistem ulaze zaista samo oni koji vrede.

Ministar je izrazio bojazan da će zbog sadašnjeg Posebnog kolektivnog ugovora koji štiti one koji imaju više godina radnog staža u prosveti, biti ugroženi mladi prosvetni radnici: „To nije dobro za đake i nadam se da će što manji broj mladih ljudi ostati bez posla zbog takvih kriterijuma“ – rekao je Ministar Verbić. Imamo mi nekoliko rešenja i za taj problem. Mogao bi Ministar, umesto najavljenih 200 evra po godini staža, obezbediti visoke otpremnine za one koji žele ranije u penziju, pa mladi ljudi ne moraju da ostanu bez posla u školi. Mogao bi Ministar da se izbori da se i prosvetnim radnicima u Srbiji, kao što je to slučaj u Hrvatskoj od 2014. godine, poslednjih 5 godina pred penziju pod određenim uslovima smanji norma, pa iz sistema ne bi morao da ode ni jedan mladi čovek. Mogao bi Ministar da odredi, kao što su to učinili u Francuskoj, Češkoj i Mađarskoj,  da je zbog rada van nastave norma manja za nastavnike srednjih škola, pa iz sistema ne bi morao da ode ni jedan mladi čovek. A mogao je Ministar, ako je sve ovo teško, da stane pred Vladu i kaže: „U Srbiji, u kojoj po popisu iz 2011. godine imamo 160 hiljada ljudi starijih od 15 godina koji nemaju ni osnovnu školu, u kojoj imamo 670 hiljada ljudi sa nepotpunom osnovnom školom, ni jedan prosvetni radnik, a kamoli 1800 koliko traži Ministarka Udovički, ne sme ostati bez posla!“ Takav gest ministra prosvete pozdravila bi cela naša javnost, pa čak i zli sindikati.

Razmišljajući o predlozima Ministra za rešavanje problema tehnoloških viškova u prosveti, sindikati i prosvetni radnici ipak imaju razloga za zadovoljstvo. Sada je napokon i javno potvrđeno, sa najvišeg mesta, od strane Ministra prosvete, sledeće: Primanje novih ljudi u prosvetu, bez ikakvih kriterijuma i pravila, opterećivanje sistema novim ljudima, sve do pucanja sistema i do novog smanjenja plata, bilo bi ozakonjeno da se nije dogodio najveći štrajk u istoriji srpske prosvete, od novembra 2014. godine do aprila 2015. godine.

Prosvetni radnici, budite ponosni što ste štrajkom zaustavili dalje urušavanje srpske prosvete. Hvala vam!

Stevan Jurić, član GO USPRS

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*