Вербић: Грађанско и веронаука да се уче само четири године

nps

Министар просвете Срђан Вербић предложио је јуче да се обавезни изборни предмети грађанско васпитање и веронаука уче четири године, а не 12, то јест у свим разредима основне и средње школе. Он је на седници Националног просветног савета (НПС) рекао да су ови предмети уведени пре 15 година, али да “никада није урађена озбиљна анализа ефеката наставе тих предмета”, те да би НПС тим питањем требало озбиљно да се позабави.Јасно је да постоји социјални моменат јер неко те часове држи, али морамо да имамо у виду интерес ђака. Број часова прописан наставним планом није у складу са законским ограничењем и то мора да се усклади. Завод за унапређивање образовања и васпитања треба да ревидира наставни план за основну и средњу школу, да уради анализу да ли и колико обавезни изборни предмети испуњавају оно што су циљеви образовања и да предложи НПС-у решење – казао је Вербић.

На питање Данаса о статусу факултативних изборних предмета, он је одговорио да “не мора све да се зове предмет” и да ти садржаји могу да буду пребачени у ваннаставне активности.

- Четворочасовна радна недеља подразумева 40 сати рада, а ми стално кад је реч о наставницима причамо о 20 часова наставе, као да је једини облик рада у школи час. Нама је неопходно да ојачамо и подстакнемо ваннаставне активности у школама. Више немамо секције и слободне активности, школа се завршава када звони – истакао је министар просвете.

Представник традиционалних цркава и верских заједница у НПС Владимир Вукашиновић оценио је да би смањивање броја часова веронауке био “неславни педагошки експеримент који би оштетио децу”.

- То је дискриминаторски предлог који би веронауку сврстао у ред трећеразредних предмета – казао је Вукашиновић, напомињући да је то његов лични став, те да ће се о овим питању црква изјаснити.

Председник НПС Александар Липковски није желео да коментарише Вербићев предлог док званично не дође на дневни ред Савета.

Вербић је нагласио и да је потребно изменити Правилник о врсти стручне спреме који прописује које квалификација треба да има неко да би предавао у школи. Вербић сматра да би било добро и ефикасно да наставници добију могућност да предају више сродних предмета, што би битно побољшало ситуацију у школама у разуђеним подручјима, у којима има мало ђака. Као драстичан пример навео је школу са седам ђака и 16 наставника.

Иначе, после више од осам месеци паузе у раду, јуче је одржана конститутивна седница НПС у новом сазиву. За заменика председника изабран је Радивоје Стојковић, представник Заједнице гимназија у том телу.

Како је Данас већ писао професор Липковски изабран је за председника НПС иако није имао подршку Министарства просвете, а јучерашња седница протекла је у пријатељској атмосфери. Вербић је рекао да је много више ствари у којима се са Липковским слаже него у којима се размимоилазе. Казао је и да је Министарство добило “значајног саборца”, јер “данас није довољно имати сарадника ако мислимо да нешто суштински променимо у образовању”. Током излагања Вербић је више пута поручио члановима Савета да при доношењу одлука имају у виду интерес ученика, док Липковски сматра да сем добробити ђака, односно личног благостања, образовни систем мора да води рачуна о колективним циљевима који се тичу благостања целе државе и нације, па и народа у ширем смислу.

Извор: Данас

Коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*