Ima posla za još 10.000 softveraša

IT_trendovi
Slobodno se može reći da je Novi Sad već odavno centar softverske industrije u Srbiji, jer je od oko 7.000 zaposlenih u ovoj sektoru privrede oko polovine u Novom Sadu. Tridesetak kompanija iz ove oblasti članice su  Vojvođanskog IKT klastera, koji okuplja i desetak institucija zainteresovanih za napredak IT-ja. Direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja ističe da ovaj sektor veoma dobro radi, da će tako sigurno i nastaviti, ali da je, ako se želi da od ove industrije korist ima i celo društvo, neophodno napraviti strateške korake koji bi omogućili razvoj i drugih sektora i obezbedilo zapošljavanje i do 10.000 hiljada ljudi.Neophodno je i da naša država sagleda značaj softverske industrije i korist koja proizilazi iz nje – kaže Šolaja. – Ova industrija u Srbiji je snažna i konstantno napreduje, a za realizaciju pozitivnih efekata, koje ona može da ima i na ostatak društva i privrede, potrebno je stvoriti uslove. Ne smemo da dozvolimo da budemo zemlja jeftine radne snage, nego naprotiv zemlja iz koje stižu sofisticirana softverska rešenja i proizvodi za svetsko tržište. Na taj način se postiže prava multiplikacija uložnog, zadržavanje intelektualnog vlasništva u Srbiji i preduslovi da ova industrija zapošljava i druge profile zaposlenih, ne samo programere i IT stručnjake.

Da bi se ovo postiglo, neophodne su akcije na više frontova, ukazuje Šolaja, a pre svega obrazovni sistem mora da bude spremniji da odgovori na potrebe tržišta. Po njegovim rečima, nedostatak IT kadrova je hroničan i u svetu, a procenjuje se da će samo u Evropskoj uniji nedostajati oko milion IT stručnjaka do 2020. godine. Kvote za upis na računarske i srodne studije treba drastično povećati, naglašava Šolaja, jer već sada mnogo mladih ostaju ispod crte. To mora da prati i povećanjem kapaciteta obrazovnih institucija i kad su u pitanju predavači, ali  i potrebna infrastruktura. Istovremeno, mora se uspostaviti tešnja saradnja sa kompanijama, koje su spremne za otvaranje vrata za praksu, koje mora biti više u nastavnom procesu, a time se i dobijaju povratne informacije šta je potrebno izučavati.

- Informacione tehnologije ulaze u sve pore života i rada i to je globalni trend, potrebe za softverskim rešenjima stalno rastu, pa tako i potražnja za IT kadrovima. Ne postoji dobar a nezaposlen programer na tržištu rada. Kompanije se snalaze na razne načine i neretko zapošljavaju i one koji nisu završili školovanje, ukoliko poseduju znanje koje se traži. Takav porast tražnje znači da bi ovaj sektor u kratkom roku mogao da apsorbuje na hiljade stručnjaka, samo kad bi bili na raspolaganju.

On naglašava da bi značajna podrška u daljem razvoju bila i promena poreske politike kako bi se omogućilo kreativnim ljudima da stvaraju, a da porezi rastu kad se pozicioniraju na tržištu. Naime, uvođenje poreskih oslobađanja za one koji izvoze softver odavno daje odlične efekte u Poljskoj i Rumuniji, u kojima su izvozne firme u startu značajno konkurentnije na stranim tržištima.

Potrebno je i podstaći domaću tražnju kako bi naša privreda kroz upotrebu IT rešenja postala agilnija i konkurentnija, ističe naš sagovornik i dodaje da u Srbiji privrednici veoma malo koriste IT u poslovanju, te da tek svako deseto preduzeće koristi neki ozbiljniji softver. Po njegovim rečima, bez ulaganja u IT ne može se biti na duži rok konkurentan i uspešan na tržištu i da suština ove tehnologije nije samo da se uradi brže i bolje, već da se radi ono što nije bilo moguće ranije.

- Država mora da shvati da se podsticanju stranih investicija u ovom sektoru mora pažljivije pristupati. Nije dobro da se promoviše  raspoloživost domaćih stručnjaka strancima, jer oni već negde rade i strani investitor neće otvoriti ni jedno novo radno mesto, nego će biti primoran da otima ljude drugim kompanijama, što se  ionako dešava jer oni znaju čime raspolažemo i sve više dolaze. Moramo se pobrinuti da ti ljudi razvijaju domaći IT sektor, privredu i društvo, a ne da ovde razvijaju tuđu privredu – kaže Šolaja.

Po njegovim rečima, subvencije privredi za nabavku, po mogućstvu domaćih rešenja, podstakle bi nabavku softvera. Pri tome, država može da pruži primer tako što će informatizovati usluge koje pruža građanima i privredi. Da bi se u tome uspelo, ukazuje Šolaja, neophodno je eliminisati korupciju koja onemogućava da najkvalitetnija rešenja budu i implementirana.

D. Mlađenović

 

Plate od 500 evra pa naviše

Plate u IT sektoru se kreću od oko 500 do 600 evra za početnike, a do duplo veće plate stići će samo oni koji pokažu spremnost da uče na poslu, prihvate izazove i pokažu inicijativu. To su primanja koja su u Novi Sad dovela i strance i u IT kompanijama rade stručnjaci iz celog sveta, od Holandije i Švedske, do Španije, Rusije ili Ukrajine. Oni ukazuju da je kvalitet života u Srbiji bolji nego u zemljama iz kojih dolaze, iako je plata manja.

 

Igrice iz Novog Sada svuda u svetu

Kompanija “Ejpiks” iz Novog Sada, koja proizvodi računarske igrice, zapošljava oko 350 ljudi, a osim programera angažovani su i dizajneri, animatori i ljudi mnogih drugih struka koji su i te kako važni za proizvode ove kompanije. “EIPIX” je u 2015. godini izbacio na svetsko tržište 24 igrice. Ova kompanija je u svojoj tržišnoj niši veoma uspešna i to mereno svetskim merilima, jer drži oko 80 odsto svetskog tržišta HOPA igara.

Izvor: Dnevnik

Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

*